grlo

Iz Wiktionary
Skoči na: navigacija, pretraga

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /ɡr̂lo/
  • Hifenacija: gr‧lo

Imenica[uredi]

gȑlo n (ćirilica гр̏ло)


Kategorije: rib.ob.

Značenja:

  1. Jedinka stoke. [1]
  2. Jedinka stoke ostavljena za razmnožavanje. [1]
  3. Isto. [2] Bukovac Tovariševo[1]
  4. Okrugla cev kroz koju prolazi voda u jendecima. [1]
  5. Veći otvor na vrški. [1]
  6. Manji otvor na vrški. [1]
  7. Isto. [1]
  8. Donji, najširi deo pletene košnice. [1]

Primeri:

  1. A mȍja sȅstra Mára, óna kad se ȕdala, óna bȍlovala od takȍ gȑla. [3] Izbište Novo Miloševo Kumane [1]# Víkala sam ȉzrīkom kȍlko me gȑlo dònosi, i jòpet me nìje čȕvo. [4] Farkaždin [1]# Najčešće je u štali bilo tri konja i dve krave, mada je broj grla stoke varirao i zavisio od rodnosti godine. [5] Pančevo Dobrica [1]# Ako je jèdno, ȍnda je príplodno gȑlo. [2] Tovariševo Bukovac [1]# Tȏ je gȑlo što sȉpāš […], óde se kòd nās tàko zválo. [6] Subotica Ledinci Čortanovci Ugrinovci Sivac Kula Lalić Deronje Bačka Palanka Radojevo Novi Bečej Margita Vršac [1]
  2. Ćúpa ȉma sa šȉrim gȑlom. Obrež [1]# Ovo je, na primer, grlo gde ulazi iz reke i sad se širi na primer ovamo, pravi baru. [7] Stari Slankamen [1]# Grla u selu ima tako uzanih da treba paziti prilikom prelaska preko njih, naročito kada je kiša, da se ne upadne u jendek. Novo Miloševo [1]# Vrška imade krila i imade dva grla: veliko imade ostrag od krila a malo napred. A kroz veliko većinom riba uleti napred. [7] Morović [1]# ima svoja dva grla. Ima zadnje grlo. To je uzano tako, a može ući matadori od tries-četrdeset kila kroz ta mala vrata [ShLR]. Klenak Bezdan [1]# Kuculj je prednji deo vrške, a leđa su zadnji deo, al u kuculju ima još malo grlo. [7] Morović [1]# Vrška imade krila i imade dva grla. [7] Morović Klenak Bezdan [1]# Òdgore je ìšlo ȕzano, pa svȅ šȉre, tàko da je gȑlo bílo nȃjšȉre i dȍle se òstavljala jèdna rȕpa za ìzlaz pčȇla. [8] Čerević [1]

Sinonimi:

  1. glas [1]
  2. grlić [1]
  3. vok [1]
  4. guša [1]

Izrazi:

  1. ("smetati"). Novo Miloševo Vršac [1]
  2. koliko ga ˜ nosi / kolko me ˜ donosi ("svom snagom, što glasnije, na sav glas"; "Víkala sam ȉzrīkom kȍlko me gȑlo dònosi, i jòpet me nìje čȕvo"). Jasenovo [1]
  3. Ko vàljušakugȑlu ("nešto što posebno smeta"). Sombor Novo Miloševo [1]
  4. stȁti nȅkome ȕ grlo ("isto"; "Jȏj, nèmōj, mȍlīm te, da mi nȅko ȕ grlo tȁmo stȁn"). Bačinci [1]

Deklinacija[uredi]

Reference[uredi]

  • grlo” u Hrvatskom jezičnom portalu
    • 1.00 1.01 1.02 1.03 1.04 1.05 1.06 1.07 1.08 1.09 1.10 1.11 1.12 1.13 1.14 1.15 1.16 1.17 1.18 1.19 1.20 1.21 1.22 1.23 1.24 1.25 1.26 1.27 1.28 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
    • 2.0 2.1 Anđelka Petrović, Pastirska terminologija Bukovca (rukopis diplomskog rada).
    • Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 78.
    • Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 288.
    • Konji vrani. 1987, 326 str, str. 49.
    • Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
    • 7.0 7.1 7.2 7.3 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
    • Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).