haračiti
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /xarǎːt͡ʃiti/
- Hifenacija: ha‧ra‧či‧ti
Glagol
[uredi]haráčiti (ćirilica хара́чити) nesvrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola haračiti
| Infinitiv: haračiti | Glagolski prilog sadašnji: haráčēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: haráčēnje | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
haračim | haračiš | harači | haračimo | haračite | harače | |
| Budućnost |
Futur I. |
haračit ću1 haračiću |
haračit ćeš1 haračićeš |
haračit će1 haračiće |
haračit ćemo1 haračićemo |
haračit ćete1 haračićete |
haračit će1 haračiće |
| Futur II. |
budem haračio2 | budeš haračio2 | bude haračio2 | budemo haračili2 | budete haračili2 | budu haračili2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
haračio2 sam | haračio2 si | haračio2 je | haračili2 smo | haračili2 ste | haračili2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam haračio2 | bio si haračio2 | bio je haračio2 | bili smo haračili2 | bili ste haračili2 | bili su haračili2 | |
| Imperfekt |
haračah | haračaše | haračaše | haračasmo | haračaste | haračahu | |
| Kondicional I. |
haračio2 bih | haračio2 bi | haračio2 bi | haračili2 bismo | haračili2 biste | haračili2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih haračio2 | bio bi haračio2 | bio bi haračio2 | bili bismo haračili2 | bili biste haračili2 | bili bi haračili2 | |
| Imperativ |
- | harači | - | haračimo | haračite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
haračio m. / haračila f. / haračilo n | haračili m. / haračile f. / haračila n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference
[uredi]- „haračiti” u Hrvatskom jezičnom portalu