igla

Iz Wiktionary
Skoči na: navigacija, pretraga

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /ǐɡla/
  • Hifenacija: i‧gla

Imenica[uredi]

ìgla f (ćirilica ѝгла)


Kategorije: rib.ob.

Oblici:

  1. ígla, ȉgla, ìgla [1]
  2. ìgla Đurđevo [1]
  3. ìgla [1]
  4. ìgla [1]
  5. ìgla Subotica Itebej [2] [1]

Značenja:

  1. Metalna šipčica s oštrim vrhom za pletenje. [1]
  2. Metalna šipka s ušicama za prošivanje trske na krovu. [1]

Primeri:

  1. I ȍnda smo vȅć ùčili òne bódove, kȁko trȅba štèpački ìglōm, kȁko fȋrcati. [3] [4] [5] Bačko Petrovo Selo Sremska Mitrovica Subotica Gospođinci Đurđevo Begeč Kovilj Deska [1]
  2. A ìglōm se šȉje. Martonoš [1]# Tȏ je nȅko ȍpet od rodbíne koji nȍsi tu legȉju, tórbu nȅku, i za tórbu ȉma kȕdelan kónac dȕgačak, tȗ je ígla i tȗ je zakȁčena za tórbu. Izbište [1]# Ȉgla — tȏ su zadenȉli za šešȉr. [6] Izbište Melenci [1]# Ȕzmeš tȏ, tu ȉglu šìvećku i uvúčeš kónac kùdēljni. Đala [1]# U upotrebi su još i veće saračke igle. [7] Sremska Mitrovica Ruma [1]# igla, drvena igla koja se radi najradije od zove [ShLR]. Bosut Sremski Karlovci Bezdan Apatin Srbobran Bačka Palanka Begeč Padej Elemir [1]# Ȍnda je bȉo pȍsle jèdno gvòzdeno, zvȃna ìgla. Dóle je tȏ bílo pljȍsnato i tȁnko, a rȕpa je bíla sȉgūrno tàko dè bela kao òvo jel tȏ je bílo plèteno od rògoza s kòjōm se vezívalo. [8] Bačko Gradište Šatrinci Subotica Martonoš Sombor Sivac Melenci Aradac Jaša Tomić [1]

Sinonimi:

  1. šitka, šivećka [1]
  2. iglica [1]
  3. žaoka [1]

Izrazi:

  1. ˜ zaiglom ("vrsta veza"; "Kuvarice i drugi delovi kuhinjskih garnitura rađeni su vezom „igla za iglom” po pismu — ispisanoj šemi"). [1]

Deklinacija[uredi]

Reference[uredi]

  • igla” u Hrvatskom jezičnom portalu
    • 1.00 1.01 1.02 1.03 1.04 1.05 1.06 1.07 1.08 1.09 1.10 1.11 1.12 1.13 1.14 1.15 1.16 1.17 1.18 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
    • Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
    • Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 77, 104.
    • Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).
    • Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 54.
    • Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 78.
    • Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 153.
    • Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.