iskupiti

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

IPA: /iskǔːpiti/
Hifenacija: i‧sku‧pi‧ti

Glagol[uredi]

iskúpiti (ćirilica иску́пити) svrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

-im ^[1]
-imo se ^[1]

Značenja:

Sve skupiti, pokupiti. ^[2] Zrenjanin^[1]
Sastati se na jednom mestu, sabrati se. ^[1]

Primeri:

Ìskupilī smo se svȉ. Martonoš ^[1]
Na svétac dȏđedu, ìskupu se gȍsti. ^[3] ^[2] ^[4] Tomaševac Šimanovci Stari Slankamen Đala Novi Bečej Boka Farkaždin ^[1]
Svȉ tȗ rȗču kad se ìsku pu. Itebej ^[1]
Tȕ se iskȕpu dvȁ-trȉ čovȅka. Vršac ^[1]

Konjugacija[uredi]

Konjugacija glagola iskupiti

Infinitiv: iskupiti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: iskúpīvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		iskupim	iskupiš	iskupi	iskupimo	iskupite	iskupe
Budućnost	Futur I.	iskupit ću¹ iskupiću	iskupit ćeš¹ iskupićeš	iskupit će¹ iskupiće	iskupit ćemo¹ iskupićemo	iskupit ćete¹ iskupićete	iskupit će¹ iskupiće
Budućnost	Futur II.	budem iskupio²	budeš iskupio²	bude iskupio²	budemo iskupili²	budete iskupili²	budu iskupili²
Prošlost	Perfekt	iskupio² sam	iskupio² si	iskupio² je	iskupili² smo	iskupili² ste	iskupili² su
	Pluskvamperfekt	bio sam iskupio²	bio si iskupio²	bio je iskupio²	bili smo iskupili²	bili ste iskupili²	bili su iskupili²
	Aorist	iskupih	iskupi	iskupi	iskupismo	iskupiste	iskupiše
Kondicional I.		iskupio² bih	iskupio² bi	iskupio² bi	iskupili² bismo	iskupili² biste	iskupili² bi
Kondicional II.		bio bih iskupio²	bio bi iskupio²	bio bi iskupio²	bili bismo iskupili²	bili biste iskupili²	bili bi iskupili²
Imperativ		-	iskupi	-	iskupimo	iskupite	-
Glagolski pridjev radni		iskupio m. / iskupila f. / iskupilo n			iskupili m. / iskupile f. / iskupila n
Glagolski pridjev trpni		iskupljen m. / iskupljena f. / iskupljeno n			iskupljeni m. / iskupljene f. / iskupljena n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference[uredi]

„iskupiti” u Hrvatskom jezičnom portalu

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

IPA: /ǐskupiti/
Hifenacija: i‧sku‧pi‧ti

Glagol[uredi]

ìskupiti (ćirilica ѝскупити) svrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

-im ^[1]
-imo se ^[1]

Značenja:

Sve skupiti, pokupiti. ^[2] Zrenjanin^[1]
Sastati se na jednom mestu, sabrati se. ^[1]

Primeri:

Ìskupilī smo se svȉ. Martonoš ^[1]
Na svétac dȏđedu, ìskupu se gȍsti. ^[3] ^[2] ^[4] Tomaševac Šimanovci Stari Slankamen Đala Novi Bečej Boka Farkaždin ^[1]
Svȉ tȗ rȗču kad se ìsku pu. Itebej ^[1]
Tȕ se iskȕpu dvȁ-trȉ čovȅka. Vršac ^[1]

Konjugacija[uredi]

Konjugacija glagola iskupiti

Infinitiv: iskupiti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: ìskupīvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		iskupim	iskupiš	iskupi	iskupimo	iskupite	iskupe
Budućnost	Futur I.	iskupit ću¹ iskupiću	iskupit ćeš¹ iskupićeš	iskupit će¹ iskupiće	iskupit ćemo¹ iskupićemo	iskupit ćete¹ iskupićete	iskupit će¹ iskupiće
Budućnost	Futur II.	budem iskupio²	budeš iskupio²	bude iskupio²	budemo iskupili²	budete iskupili²	budu iskupili²
Prošlost	Perfekt	iskupio² sam	iskupio² si	iskupio² je	iskupili² smo	iskupili² ste	iskupili² su
	Pluskvamperfekt	bio sam iskupio²	bio si iskupio²	bio je iskupio²	bili smo iskupili²	bili ste iskupili²	bili su iskupili²
	Aorist	iskupih	iskupi	iskupi	iskupismo	iskupiste	iskupiše
Kondicional I.		iskupio² bih	iskupio² bi	iskupio² bi	iskupili² bismo	iskupili² biste	iskupili² bi
Kondicional II.		bio bih iskupio²	bio bi iskupio²	bio bi iskupio²	bili bismo iskupili²	bili biste iskupili²	bili bi iskupili²
Imperativ		-	iskupi	-	iskupimo	iskupite	-
Glagolski pridjev radni		iskupio m. / iskupila f. / iskupilo n			iskupili m. / iskupile f. / iskupila n
Glagolski pridjev trpni		iskupljen m. / iskupljena f. / iskupljeno n			iskupljeni m. / iskupljene f. / iskupljena n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference[uredi]

„iskupiti” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ ^2,0 ^2,1 ^2,2 ^2,3 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 118. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem
↑ ^3,0 ^3,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 161.
↑ ^4,0 ^4,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 490.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta._Prva_knjiga:_Uvod_i_fonetizam.-2] 2,0 ^2,1 ^2,2 ^2,3 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 118. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem

[Nevenka_Sekulić,_Zbirka_dijalekatskih_tekstova_iz_Vojvodine.-3] 3,0 ^3,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 161.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta.-4] 4,0 ^4,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 490.

[1]

[2]

[3]

[4]