izreći
Izgled
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /ǐzret͡ɕi/
- Hifenacija: i‧zre‧ći
Glagol
[uredi]ìzreći (ćirilica ѝзрећи) svrš.
Značenja:
- (značenje izvedeno preko sinonima) izreći, objaviti, artikulisati, fam. sasuti fam., obelodaniti, doreći, oglasiti se, reknuti, kazati, izneti, izneti svoje mišljenje, obratiti se, arh. veliti arh., prozboriti, progovoriti, verbalizovati, kasti arh., lanuti fam., izraziti, saopštiti, izgovoriti, reći, iskazati, odguditi fam., konstatovati, izjasniti se, izložiti, izustiti, formulisati [1]
Sinonimi:
- izreći, objaviti, artikulisati, fam. sasuti fam., obelodaniti, doreći, oglasiti se, reknuti, kazati, izneti, izneti svoje mišljenje, obratiti se, arh. veliti arh., prozboriti, progovoriti, verbalizovati, kasti arh., lanuti fam., izraziti, saopštiti, izgovoriti, reći, iskazati, odguditi fam., konstatovati, izjasniti se, izložiti, izustiti, formulisati [1]
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola izreći
Infinitiv: izreći | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: ìzrekāvši | Glagolska imenica: - | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
izreknem / izrečem | izrekneš / izrečeć | izrekne / izreče | izreknemo / izrečemo | izreknete / izrečete | izreknu / izreku | |
Budućnost |
Futur I. |
izreći ću | izreći ćeš | izreći će | izreći ćemo | izreći ćete | izreći će |
Futur II. |
budem izrekao1 | budeš izrekao1 | bude izrekao1 | budemo izrekli1 | budete izrekli1 | budu izrekli1 | |
Prošlost |
Perfekt |
izrekao1 sam | izrekao1 si | izrekao1 je | izrekli1 smo | izrekli1 ste | izrekli1 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam izrekao1 | bio si izrekao1 | bio je izrekao1 | bili smo izrekli1 | bili ste izrekli1 | bili su izrekli1 | |
Aorist |
izrekoh | izreče | izreče | izrekosmo | izrekoste | izrekoše | |
Kondicional I. |
izrekao1 bih | izrekao1 bi | izrekao1 bi | izrekli1 bismo | izrekli1 biste | izrekli1 bi | |
Kondicional II. |
bio bih izrekao1 | bio bi izrekao1 | bio bi izrekao1 | bili bismo izrekli1 | bili biste izrekli1 | bili bi izrekli1 | |
Imperativ |
- | izrekni / izreci | - | izreknimo / izrecimo | izreknite / izrecite | - | |
Glagolski pridjev radni |
izrekao m. / izrekla f. / izreklo n | izrekli m. / izrekle f. / izrekla n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
izrečen m. / izrečena f. / izrečeno n | izrečeni m. / izrečene f. / izrečena n | |||||
1 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola |
Reference
[uredi]- „izreći” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1