izvikati
Izgled
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /izʋǐːkati/
- Hifenacija: i‧zvi‧ka‧ti
Glagol
[uredi]izvíkati (ćirilica изви́кати) svrš.
Značenja:
- stvoriti o nečemu sliku koja nije u skladu s pravom vrednošću, *[1]
- (značenje izvedeno preko sinonima) ocrniti, pokuditi, ispsovati, izružiti, naružiti, fam. popljuvati fam., iskuditi, napasti, zameriti, ispridikovati fam., prebaciti (nekom nešto), očitati lekciju, euf. prigovoriti euf., prekoriti, ukoriti, očitati propoved, arh. pokarati arh., primetiti euf., kritikovati, izr. očitati bukvicu izr., iskoriti, pripomenuti euf., natrljati nos izr., nagrditi, izvikati [1]
Sinonimi:
- ocrniti, pokuditi, ispsovati, izružiti, naružiti, fam. popljuvati fam., iskuditi, napasti, zameriti, ispridikovati fam., prebaciti (nekom nešto), očitati lekciju, euf. prigovoriti euf., prekoriti, ukoriti, očitati propoved, arh. pokarati arh., primetiti euf., kritikovati, izr. očitati bukvicu izr., iskoriti, pripomenuti euf., natrljati nos izr., nagrditi, izvikati [1]
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola izvikati
Infinitiv: izvikati | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: izvíkāvši | Glagolska imenica: - | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
izvičem | izvičeš | izviče | izvičemo | izvičete | izviču | |
Budućnost |
Futur I. |
izvikat ću1 izvikaću |
izvikat ćeš1 izvikaćeš |
izvikat će1 izvikaće |
izvikat ćemo1 izvikaćemo |
izvikat ćete1 izvikaćete |
izvikat će1 izvikaće |
Futur II. |
budem izvikao2 | budeš izvikao2 | bude izvikao2 | budemo izvikali2 | budete izvikali2 | budu izvikali2 | |
Prošlost |
Perfekt |
izvikao2 sam | izvikao2 si | izvikao2 je | izvikali2 smo | izvikali2 ste | izvikali2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam izvikao2 | bio si izvikao2 | bio je izvikao2 | bili smo izvikali2 | bili ste izvikali2 | bili su izvikali2 | |
Aorist |
izvikah | izvika | izvika | izvikasmo | izvikaste | izvikaše | |
Kondicional I. |
izvikao2 bih | izvikao2 bi | izvikao2 bi | izvikali2 bismo | izvikali2 biste | izvikali2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih izvikao2 | bio bi izvikao2 | bio bi izvikao2 | bili bismo izvikali2 | bili biste izvikali2 | bili bi izvikali2 | |
Imperativ |
- | izviči | - | izvičimo | izvičite | - | |
Glagolski pridjev radni |
izvikao m. / izvikala f. / izvikalo n | izvikali m. / izvikale f. / izvikala n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
[uredi]- „izvikati” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1