izviriti

Srpskohrvatski

izvíriti (ćirilica изви́рити) svrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

Primeri:

Konjugacija glagola izviriti

Infinitiv: izviriti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: izvírīvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		izvirim	izviriš	izviri	izvirimo	izvirite	izvire
Budućnost	Futur I.	izvirit ću¹ izviriću	izvirit ćeš¹ izvirićeš	izvirit će¹ izviriće	izvirit ćemo¹ izvirićemo	izvirit ćete¹ izvirićete	izvirit će¹ izviriće
Budućnost	Futur II.	budem izvirio²	budeš izvirio²	bude izvirio²	budemo izvirili²	budete izvirili²	budu izvirili²
Prošlost	Perfekt	izvirio² sam	izvirio² si	izvirio² je	izvirili² smo	izvirili² ste	izvirili² su
	Pluskvamperfekt	bio sam izvirio²	bio si izvirio²	bio je izvirio²	bili smo izvirili²	bili ste izvirili²	bili su izvirili²
	Aorist	izvirih	izviri	izviri	izvirismo	izviriste	izviriše
Kondicional I.		izvirio² bih	izvirio² bi	izvirio² bi	izvirili² bismo	izvirili² biste	izvirili² bi
Kondicional II.		bio bih izvirio²	bio bi izvirio²	bio bi izvirio²	bili bismo izvirili²	bili biste izvirili²	bili bi izvirili²
Imperativ		-	izviri	-	izvirimo	izvirite	-
Glagolski pridjev radni		izvirio m. / izvirila f. / izvirilo n			izvirili m. / izvirile f. / izvirila n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

↑ ^1,0 ^1,1 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.