jagoda

Iz Wiktionary
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /jâɡoda/
  • Hifenacija: ja‧go‧da

Imenica[uredi]

jȁgoda f (ćirilica ја̏года)


Kategorije: bot.

Značenja:

  1. Niska zeljasta biljka roda Fragaria. [1]
  2. Isto. Bačinci Susek Sviloš Orlovat[1]
  3. Fragaria vesca. Lovra[1]
  4. Rubus caesius , kupina. [1]
  5. Isto. Lovra[1]

Primeri:

  1. Mȃjka je ìmala bȃštu, pa jȁgode su bíle tȁmo. Novi Sad [1]
  2. Kad dȏđe lȅto, njȋn žìvot se sȁstojo što su ìšle ù šumu da bȅru jȁgode. [2] Aradac Đurđevo Bašaid Veliki Gaj [1]# Da bi devojka ili momak doznali da li će se udati tokom godine, odlazili su uoči Đurđevdana pod dud „jagodu” na kome noćiva živina te zatresali dud i nakon toga osluškivali ( — J Ks VG Kđ) [BanH 345]. [3] [1]# Kat sam bȉjo déte, kȃže òtac ȉli dȅda: pȕštājte svȋnje na str̀njiku. A pȗštamo svȋnje na str̀njiku, ȍnda òve dìvije jȁgode tàkō se razlòzile po str̀njiki di je bílo žȉto, a mȋ ȍbujēmo òpānke bȅš čȁrāpa. Pa kat se òno zamòta tȗ na prigìbu oko stòpale, pa kad ȕveče trȅba da lȇžemo, a stòpale svȅ izgrebène. [4] Despotovo Pivnice Deronje Parage Silbaš Tovariševo Obrovac Bačka Palanka [1]

Sinonimi:

  1. dud [1]
  2. malina [5] Kovilj [1]

Izrazi:

  1. Póći ko bȕla u jȁgode ("nespreman nešto započeti"). Vršac [1]

Deklinacija[uredi]

Reference[uredi]

  • jagoda” u Hrvatskom jezičnom portalu
  • 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  • Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 117.
  • Mila Bosić, Đurđevdanski običaji i verovanja Srba u Vojvodini. — Rad, 35, 1993, 161—176, str. 172.
  • Marija Špis-Ćulum, Fitonimija jugozapadne Bačke. — SDZb, H£I, 1995, 397—490.
  • Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).