junačiti
Izgled
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /junǎːt͡ʃiti/
- Hifenacija: ju‧na‧či‧ti
Glagol
[uredi]junáčiti (ćirilica јуна́чити) nesvrš.
Oblici:
Značenja:
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola junačiti
Infinitiv: junačiti | Glagolski prilog sadašnji: junáčēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: junáčēnje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
junačim | junačiš | junači | junačimo | junačite | junače | |
Budućnost |
Futur I. |
junačit ću1 junačiću |
junačit ćeš1 junačićeš |
junačit će1 junačiće |
junačit ćemo1 junačićemo |
junačit ćete1 junačićete |
junačit će1 junačiće |
Futur II. |
budem junačio2 | budeš junačio2 | bude junačio2 | budemo junačili2 | budete junačili2 | budu junačili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
junačio2 sam | junačio2 si | junačio2 je | junačili2 smo | junačili2 ste | junačili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam junačio2 | bio si junačio2 | bio je junačio2 | bili smo junačili2 | bili ste junačili2 | bili su junačili2 | |
Imperfekt |
junačah | junačaše | junačaše | junačasmo | junačaste | junačahu | |
Kondicional I. |
junačio2 bih | junačio2 bi | junačio2 bi | junačili2 bismo | junačili2 biste | junačili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih junačio2 | bio bi junačio2 | bio bi junačio2 | bili bismo junačili2 | bili biste junačili2 | bili bi junačili2 | |
Imperativ |
- | junači | - | junačimo | junačite | - | |
Glagolski pridjev radni |
junačio m. / junačila f. / junačilo n | junačili m. / junačile f. / junačila n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
[uredi]- „junačiti” u Hrvatskom jezičnom portalu