kánta
kánta
kánta (srpskohrvatski, ćir., ка́нта)[uredi]
Primeri:
- Ponèkad dȏđe posle pódne, u ìzvidnicu, i mi donèse kántu vȍde. [1] [2] [3] [4] Čenej Jamena Vašica Morović Sremska Rača Kukujevci Sot Erdevik Neštin Martinci Sviloš Šuljam Voganj Jarak Hrtkovci Platičevo Vrdnik Ledinci Bukovac Šatrinci Prhovo Čortanovci Golubinci Ugrinovci Bečmen Boljevci Stari Slankamen Stari Banovci Surduk Martonoš Senta Sombor Mol Sivac Drljan Stapar Kula Srbobran Lalić Bačko Gradište Deronje Despotovo Gospođinci Žabalj Tovariševo Čenej Đurđevo Kać Bačka Palanka Gardinovci Kikinda Novo Miloševo Srpska Crnja Bašaid Novi Bečej Itebej Melenci Žitište Jaša Tomić Aradac Konak Botoš Perlez Dobrica Margita Veliko Središte Sakule Alibunar Uljma Sefkerin Dolovo Pančevo Kajtasovo Vračev Gaj Deliblato Omoljica Kovin Deska Ivanda [5]
- Imáte vòde slȕčājno jèdnu kȃntu? [4] Obrež [5]
- Kánta sȁd ȉma klàzīrane pláve i bòrdōvske. Ȍndak je vȉše bílo plèkane. Begeč [5]
Reference[uredi]
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 65.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 158.
- ↑ 4,0 4,1 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.