kȉša
kȉša
kȉša (srpskohrvatski, ćir., ки̏ша)
[uredi]Imenica
[uredi]kȉša f (ćirilica ки̏ша)
Kategorije:
pren.
Oblici:
Značenja:
- Olujna kuša, nevreme sa jakom kišom. Melenci[1]
- Velika količina, mnoštvo nečega što se rasipa, teče, pada u obliku komadića, kapljica i sl. Sremska Mitrovica[1]
Primeri:
- Dànaske vȉdīmo da će bȉt sȕtra kȉše. Subotica [1]
- Mòlimo se Bȍgu za kȉšu. Aradac [1]
- Pȁda kȉša ko iz kábla. [2] [3] [4] [5] Ilandža Sremska Mitrovica Čenej Đurđevo Đala Mokrin Novo Miloševo Itebej Kumane Melenci Jaša Tomić Zrenjanin Farkaždin Izbište Jasenovo [1]
- Pȁla je mȁlo kȉša, dobro, mȁlo se prosúšilo. Veliki Gaj [1]
Izrazi:
- ko lepa luda nakišu [1]
- nit u sȗši glȃda, nit ukȉši rȍda Novi Bečej [1]
- Kad nȇmakȉše, dòbra je i ròsa ("kad se nema ono što se želi, dobro je i ono što se ima"). Novo Miloševo [1]
- namršćen ko nebo predkišu Jasenovo [1]
- plakati ko ˜. — Plače ko kiša ("Plače ko kiša"). Jasenovo [1]
- pada ˜ ko da sipaš s vedretom Jasenovo [1]
- Idu mu suze ko ˜ Jasenovo [1]
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 79, 81, 150.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 116, 319, 453.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 140, 143, 150, 164.
- ↑ Paorske kuće. 1993, 440 str, str. 352, 354.