kȍžni

Izvor: Wiktionary

kȍžni

kȍžni (srpskohrvatski, ćir., ко̏жни)[uredi]

Kategorije:

kol. ćurč.


Oblici:

  1. -a, kȍžnje, kȍžnja, -o, kožni [1]


Značenja:

  1. Pantalone od kože sa krznom na unutrašnjoj strani. [1]
  2. Isto. [2] Sremska Rača Martinci Voganj Platičevo[1]
  3. Sedište na kolima presvučeno kožom. [1]
  4. Kožni deo konjske opreme koji kočijaš drži u rukama, a drugi kraj je pri čvršćen za žvale. [2] Bački Brestovac Lalić Despotovo Čenej Padej Kikinda Novi Bečej Radojevo Itebej Margita Crepaja Deliblato[1]
  5. Isto. [2] Kupinovo Boljevci Starčevo[1]
  6. Vrsta dugačkog ogrtača sa prorezima za ruke umesto rukava, načinjena od kože sa krznom na unutrašnjoj strani. [3] Čortanovci[1]
  7. Pantalone od kože sa krznom na unutrašnjoj strani. [1]
  8. Ko žni deo konj ske opre me ko ji ko či jaš dr ži u ru ka ma, a dru gi kraj je pri čvr šćen za žva le. [2] Sivac Lalić Vajska Šajkaš Gardinovci Titel Padej Taraš Konak Čenta Sefkerin Pančevo[1]
  9. Bič za teranje volova. [2] Kać[1]
  10. Sedište na kolima presvučeno kožom. [1]


Primeri:

  1. Kròjio je, šȉo, nȅkad rànije kad je bȉo mlȃd, bȗnde òne sèljāčke, dùcīn tȏ se zòve, i kòžuve kȍžne òne tàko kràtke. Kovilj [1]
  2. Brȁon sam ìmala cìpele i rukàvice brȁon kȍžne. Dobrinci [1]
  3. A čȋm tȅraš kȍžne — bȓzo se upròpāsti, pa ȍnda nìje ako ìdeš dìgođ za parádu. [4] [5] Đala Bački Brestovac [1]
  4. Ȉsto je tȏ od kȍže i svȅ, samo drȕga ȉzrada. Pr̀šnjāk se zakòpča nà rame i óvde, óde je sàstaljen, pa se ovàko obúče pa se tȗ zakòpča i tȗ. Na rȁme tȗ trȋ dùgmeta i óde čètir-pȇt. A prȕsluk kȃžemo kad se srédom zakòpča. Tȏ je prȕsluk. A kȍžnje je jèdno i drȕgo. [6] [7] [3] [5] Kovilj Čortanovci Đala Mokrin Padej Bašaid Itebej Elemir Sefkerin [1]
  5. Kad Ráda dȏđe, òna će bírati i jȃ jel kȍžnju skȗrtu jel bálon, i štòfa za àljinu i kòstim. [6] [7] [8] Čenej Bašaid [1]
  6. Po seb na vr sta ćur či skih aljetaka u Sremu čine kožne čakšire. [9] [1]
  7. Kȍžne čàkšire, pa svȅ izvézene, tȕ džèpovi. [4] Šimanovci Sremska Mitrovica Nadalj Gospođinci Mokrin [1]
  8. Kožne čakšire su takođe pravljene od po dve ovčije kože sa vunom na unutrašnjoj strani. Nogavice su od kolena sužene i na donjem spoljnjem delu razrezane za oko 15 sm radi lakšeg oblačenja. [10] [1]
  9. Tȍ su bíli kȍžni sìcevi. [2] Sombor Dolovo [1]
  10. Pantalóne su se zvále čàkšire, kȍžnje čàkšire. [7] [5] Kovilj Farkaždin [1]
  11. Tȍ su bíli kȍžni sìcevi. Jasenovo [1]


Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
  3. ↑ 3,0 3,1 Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 347.
  4. ↑ 4,0 4,1 Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 79. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Stari zanati u Vojvodini" je zadan više puta s različitim sadržajem
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).
  6. ↑ 6,0 6,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 166. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem
  7. ↑ 7,0 7,1 7,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 145, 402. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem
  8. ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  9. ↑ Milica Bošković, Ćurčiski zanat u Sremu. — Rad, 6, 1957, 95—120, str. 116.
  10. ↑ Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 9.

Napomene[uredi]

Izvor: https://sh.wiktionary.org/w/index.php?title=kȍžni&oldid=1415048