kȏnđa

kȏnđa

kȏnđa (srpskohrvatski, ćir., ко̑нђа)

Imenica

kȏnđa f (ćirilica ко̑нђа)

Kategorije:

pren.

Oblici:

1. konđa

Značenja:

1. Mali drveni obruč presvučen tkaninom oko koga udate žene obavijaju kosu.
2. Umetak od kose, vune i sl. koji zamenjuje prirodnu kosu.

Primeri:

1. Udate žene su nosile „konđu” a to je mali drveni obruč obavijen krpom, oko koga se obaviju kurjuci (pletenice) i potom prošiju gajtanom. Preko „konđe” nošena je „džega” a preko nje povezana marama, koja se vezivala pod gušom. „Konđa” i džega su održani kod nekih starijih žena do Prvog svetskog rata. Ostojićevo
2. Konđa je kao kotur, pa po njemu krpe, i to se stavljalo na glavu. Jarkovac
3. Po buđenju mladenaca mladu su svekrva ili jetrva obredno češljale kao udatu ženu u „konđu” ( — BA Sn Mo Ki Bd Op Sf BnNS Om Do BnB; Bat Lo) [EGSO 151; EGJ 97; NP 13; Ban I 83].
4. Konđa je uglavnom neki dodatak koji treba da zameni prirodnu kosu, da stvori utisak da žena ima bujnu kosu. Mlađe žene su nosile punđe, a starije su nosile konđe. Jarkovac Novo Miloševo
5. Konđom zovu i običnu pletenicu od mrtve kose, a takvih konđa je bilo doskora.
6. Drugi su mi kazivali da je konđa bila malo jastuče od vune ili opale kose, koje se utvrđivalo za kosu na glavi sa dve ukosnice, „ornadle”.
7. Kad hoće da nagrde neku ženu, kažu joj: „Ta konđa!” (Jr).

Sinonimi:

1. punđa Subotica Kikinda Novo Miloševo Deska
2. oštrokonđa