Prijeđi na sadržaj

kabo

Izvor: Wiktionary

Srpskohrvatski

[uredi]

Izgovor

[uredi]
  • IPA: /kǎboː/
  • Hifenacija: ka‧bo

Imenica

[uredi]

kàbō m (ćirilica ка̀бо̄)


Oblici:

  1. -òva [1]


Značenja:

  1. Limeno vedro, kanta za vodu. [1]
  2. Platnena torba ili džak u kome se nosilo seme kad se ručno sejalo. [1]


Primeri:

  1. Obruč na buretu, obruč na burencu, opravijo kabo — (radi se o drvenom kablu, odnosno vedru ili kofi, kojim se zahvata voda iz kopanog bunara), okovo kabo. [2] [3] Bački Brestovac Čerević [1]
  2. Prȇ su bíli kàblovi od dȑveta, dr̀veni kàbo. [4] [5] [6] [7] Bajša Vašica Sot Erdevik Neštin Ledinci Subotica Martonoš Sombor Mol Sivac Kula Srbobran Lalić Bačko Gradište Despotovo Bođani Gospođinci Đurđevo Kać Rumenka Novi Sad Bačka Palanka Gardinovci Srpski Krstur Sanad Mokrin Novo Miloševo Itebej Melenci Taraš [1]
  3. Pròspi iz kàbla tȗ vȍdu, pa nàspi frȉške. Bačinci [1]
  4. Sipo sam šest kabova vode da isteram tvora iz rupe. Ilandža [1]
  5. Kabo (amper, kofa) je što naglo dole i zdravo lupo. [8] Čenej Čerević [1]
  6. Tòčkōm se òkrēće i kàbo ìde nȁpolje. Lalić [1]
  7. Zovédu kàbo što pòji kònje. [5] [9] [7] Novo Miloševo Vašica Bačinci Sot Kukujevci Erdevik Neštin Šuljam Ledinci Subotica Martonoš Sombor Bajša Mol Sivac Drljan Kula Srbobran Bačko Gradište Despotovo Čurug Ravno Selo Zmajevo Gospođinci Bođani Čenej Žabalj Bačka Palanka Novi Kneževac Sanad Mokrin Novo Miloševo Novi Bečej Itebej Melenci Taraš [1]


Sinonimi:

  1. vedro [1]
  2. amper [1]
  3. pomijara [1]


Izrazi:

  1. Liti ko izkabla ("obilno padati (o kiši)"; "Tàko je pȁdala kȉša ko iz kàbla"). Taraš [1]



Deklinacija

[uredi]

Ovoj r(ij)eči nedostaje fleksija.

Reference

[uredi]
  • kabo” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 91.
  3. II Radovan Vrtipraški, Nekad bilo sad se pripoveda. Novi Sad, 1989, 98 str.
  4. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 102, 272.
  5. 5,0 5,1 Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 31.
  6. Ivanka Rajkov, Prilog za dijalektološki rečnik govora Mokrina. — PPJ, 7, 1971, 187—192, str. 189.
  7. 7,0 7,1 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  8. Paorske kuće. 1993, 440 str, str. 352.
  9. Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.