Prijeđi na sadržaj

kajas

Izvor: Wiktionary

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /kǎjaːs/
  • Hifenacija: ka‧jas

Imenica[uredi]

kàjās m (ćirilica ка̀ја̄с)


Značenja:

  1. Kožni (ređe kudeljni) deo konjske opreme koji kočijaš drži u rukama, a drugi kraj je pričvršćen za žvale. [1]
  2. Ukra sni ka ja si za sve ča ne pri li ke. [1]


Primeri:

  1. Bilo je konja koji su repom vatali kajas. [2] [3] [4] Čenej Čerević Ruma Mol Nadalj Kikinda Novo Miloševo Jasenovo [1]
  2. Ne dr̀ži kajáse mòmak, nego dr̀ži strȋc odstrága. [5] [6] [7] [8] Tomaševac Jamena Vašica Morović Gibarac Bačinci Sot Kukujevci Erdevik Ležimir Voganj Sremska Kamenica Bukovac Krušedol Subotica Pačir Sombor Mol Sivac Bački Brestovac Kula Turija Bačko Gradište Čurug Deronje Despotovo Ravno Selo Zmajevo Vajska Gospođinci Silbaš Tovariševo Čenej Žabalj Kać Rumenka Šajkaš Bačka Palanka Begeč Titel Đala Banatsko Aranđelovo Sanad Kikinda Radojevo Novo Miloševo Srpska Crnja Novi Bečej Melenci Žitište Taraš Elemir Aradac Šurjan Boka Neuzina Orlovat Perlez Idvor Ilandža Veliko Središte Vršac Jasenovo Bela Crkva Bavanište Kovin Lovra Čenej Ivanda [1]
  3. Ako òće mo da kȍnj ìde lȇvo, ȍnda povúče mo lȇvi kàjās, a ako òće mo na dȅ sno, ȍnda povúče mo dèsni kàjās. Bačka Palanka [1]
  4. Zatégni kajáse, nè dāj da ti se kònji ȍtmu. Laćarak [1]
  5. Ȉmalī smo i kònje i sȁd su kajási, a kàdgod su bíli úzde. Subotica [1]
  6. Ùvati ga za kajáse, ȁjde i vȋkne na kònja. Tovariševo [1]
  7. Kȁko jȃ vúčem kajáse, tàko kȍnj znȃ dȉ trȅba da ìde. Jaša Tomić [1]
  8. Za sve ča ne pri li ke upo tre blja va ni su tzv. fran cu ski ka ja si ko ji su bi li ukra še ni ko žom žu te bo je i sa sta vlje ni od če ti ri stru ke re me nja. [4] [1]


Sinonimi:

  1. dizgin [1]


Izrazi:

  1. mn kȁjasevi Klenak Voganj Kupinovo Boljevci Surčin [1]
  2. [1]



Deklinacija[uredi]

Ovoj r(ij)eči nedostaje fleksija.

Reference[uredi]

  • kajas” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Konji vrani. 1987, 326 str, str. 124, 140.
  3. Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 54, 153.
  4. 4,0 4,1 Ljiljana Radulovački, Sarački zanat u Sremu. — Rad, 1988—1989, 301—313, str. 308. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Ljiljana Radulovački, Sarački zanat u Sremu." je zadan više puta s različitim sadržajem
  5. Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
  6. Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  7. Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  8. Anđelka Petrović, Pastirska terminologija Bukovca (rukopis diplomskog rada).