kalavar
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /kalǎʋaːr/
- Hifenacija: ka‧la‧var
Imenica
[uredi]kalàvār m (ćirilica кала̀ва̄р)
Kategorije:
ćurč.ćurč.
Oblici:
Značenja:
- Valjak ili klupa na kojoj krznari stružu kože; krznarski strug. [1]
Primeri:
- Kalavar je od ćurčijskog alata najglomazniji i služi za grubo struganje kože. [2] Jaša Tomić Sremska Mitrovica [1]
- Kalavar, drvena sprava na kojoj je učvršćena gvozdena kosa, služi za struganje kože. [3] [1]
- A ȉma i kòsa što se kȍsi, samo mȅte se na pòstōlje da mȍš sȅsti i ȍnda onàko strȗže kȍžu. Ima jèdna klúpa i gȍre ȉma tàko dȑvo kòje dr̀ži kȍsu, ȍnda tȗ sȅdneš i ȍnda na kȍsu [...], ȉdi vȉdi kȁko tȏ ìzglēda — kȁlavār. [4] Kovilj Novo Miloševo [1]
- Na kòsu se ȕvek nàprave dvȇ rȕpe za šràfove da mož kòsa da se prìčvrsti za kȁlavor; i na njèga sȅdneš i strȗžeš. Jaša Tomić [1]
- U svom poslu [ćurčije] služe se ovim posudama i alatkama: [...], „kalvar” (za prečišćavanje). [5] [1]
Deklinacija
[uredi]Ovoj r(ij)eči nedostaje fleksija.
Reference
[uredi]- „kalavar” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 146, 149.
- ↑ Milica Bošković, Ćurčiski zanat u Sremu. — Rad, 6, 1957, 95—120, str. 97.
- ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).
- ↑ Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 61.