kecelja

Izvor: Wiktionary
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /kět͡seʎa/
  • Hifenacija: ke‧ce‧lja

Imenica[uredi]

kècelja f (ćirilica кѐцеља)


Kategorije: kol.rib.

Oblici:

  1. kècelja, kecȅlja [1]
  2. kècelja Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
  3. kècelja Subotica [1]
  4. kècelja Kula Kovin [2] [1]
  5. kècelja Laćarak [1]
  6. kècelja [1]

Značenja:

  1. Deo odeće različitog kroja i materijala koji se stavlja najčešće spreda ili uopšte preko druge odeće, kao zaštita od nečistoće i prljanja. [1]
  2. Duga kecelja oko vrata. Banatsko Aranđelovo[1]
  3. Isto. Vršac[1]
  4. Kecelja na kopčanje s prednje strane bez rukava i revera. [1]
  5. Vrsta kecelje koju nosi putunjdžija. Sremski Karlovci[1]
  6. Deo ženske nošnje. [1]
  7. Kecelja s naročitom šarom zvanom klečka. Crvena Crkva[1]
  8. Ukrasni detalj preko svečane haljine. [1]
  9. Đačka uniforma. [1]
  10. Odmorište ispred čardaka. [1]

Primeri:

  1. Svaka udata žena nosila je, ranije, kecelju. [3] [4] Jarkovac [1]
  2. Níje bílo ȍnda štòfōva, već je bílo pàtisa i sȕknje na kàrnēr, i blúze lépe i kècelje. Bačinci [1]
  3. Kad rȃdi, kad čìni kȍže, kad mȇša, strȗže, ìmō je kècelju. [5] Kovilj [1]
  4. Vòlem kad je kècelja lȇpo ȍprana i ìspēglana. Jaša Tomić [1]
  5. Òva ti nȇće svȅkrva kúpiti ni kècelju. [6] [7] [8] [9] [10] [11] Čenej Susek Sviloš Laćarak Šimanovci Čerević Platičevo Krušedol Subotica Mol Stapar Zmajevo Gospođinci Đurđevo Kać Novi Sad Vilovo Đala Mokrin Novo Miloševo Itebej Melenci Šurjan Boka Neuzina Ilandža Deska [1]
  6. Prìpaši kècelju da s[e] ne ìsprljāš. Bačinci [1]
  7. Žéne šȋru sȕknje, kecȅlje, kȕpu žȉto. Izbište [1]
  8. Jȃ u kecȅlju lȅba i ȍnda idémo na kȍla. Veliki Gaj [1]
  9. Opȁšedu joj kecȅlju i dádu joj ti dvȃ lȅba pot pȁzu i držȉ táko dvȇ svéće. [1]
  10. Jȁ izášla na sokȃk i mȅtula pȍk i kecȅlju. Vršac [1]
  11. Da se ne cȇpa kicȅlja. [1]
  12. Óni se tȕ vȋčedu: „Ȕka, bȇla nedȅlja, sȁd se cȇpa kicȅlja!”. Jasenovo [1]
  13. Od òvog materijála ću da sȁšijem švȁpsku kècelju. [8] Čenej [1]
  14. Preko suknje nošena je kecelja koja je obično bila od iste tkanine od koje je bio i prsluk. Kecelja je oko ivica ukrašavana istim elementima kakvim je ukrašavan i prsluk. U nekim selima nošene su i tkane kecelje od vune, na raznobojne pruge, sa utkivanim ornamentima između pruga. Uz bele letnje suknje nošene su i bele platnene kecelje ukrašene vezom. [12] [1]
  15. Preko gornje suknje spreda nošena je „blagdašnja” svilena kecelja plave boje, koja je ukrašena zlatovezom sa predstavom biljnih motiva. „Blagdašnja” kecelja i „prusla” održani su u narodnoj nošnji do 1885. kada počinje sve više da preovlađuje građanska nošnja tog vremena. [13] Ostojićevo [1]
  16. Oko 1900. počele su se nositi suknje „farbaruše” od kudeljnog platna a preko ove „farbarska kecelja” sa štampanim biljnim ornamentima. [12] [1]
  17. Delovi svečane haljine oko 1930—1940. godine su bluza i suknja, dok su oko 1915. godine obavezno nosile i kecelju. [14] Starčevo [1]
  18. Jedanajst vrsta zanata je rađeno na točku: stezanje šine, karike na točku, panta na točku, tuljak, čupica čivija, kecelja, kapica u točak šraf, ispravijo osovinu, okovo novi točak, nova karika na točku. [9] Bački Brestovac [1]
  19. Ràšīre kècelju pa nàvataju rȉbe. [15] Kovilj [1]

Sinonimi:

  1. katrnca [1]
  2. keceljac, pripregača [1]
  3. pripregača [1]
  4. keceljica [1]
  5. jebalo [1]

Izrazi:

  1. Lovitikèceljama ("loviti ribu u plitkoj vodi koristeći se keceljom (o ženama)"). Kovilj [1]
  2. opasati ("naterati muškarca da obavlja ženske kućne poslove"; "Teško onom kom žena opaše kecelju"). Mol [1]
  3. Držati se materi zakecelju ("stalno biti uz majku (o detetu)"). [1]

Deklinacija[uredi]

Reference[uredi]

  • kecelja” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
  3. Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 97.
  4. Konji vrani. 1987, 326 str, str. 148.
  5. Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).
  6. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 111.
  7. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 182, 343, 452.
  8. 8,0 8,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  9. 9,0 9,1 Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 48. Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Stari zanati u Vojvodini" je zadan više puta s različitim sadržajem
  10. Paorske kuće. 1993, 440 str, str. 5, 21.
  11. Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 52.
  12. 12,0 12,1 Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 15.
  13. Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 151.
  14. Mirjana Maluckov, Nošnja Pančeva i okoline, Novi Sad (Matica srpska), 1995, 101 str, str. 28.
  15. Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).