kiseo

Iz Wiktionary
Skoči na: navigacija, pretraga

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /kîseo/
  • Hifenacija: ki‧se‧o

Pridjev[uredi]

kȉseo (ćirilica ки̏сео, određeni vid kȉselī, komparativ kiseliji)


Kategorije: pren.odr. vid.bot.

Oblici:

  1. -elo, -ela [1]
  2. -a, -o [1]

Značenja:

  1. Koji je kiselog ukusa (dodavanjem kakve kiseline, kiseljenjem ili gljivičnim vrenjem). [2] [3] Srpski Krstur Baranda Jasenovo[1]
  2. Neraspoložen, zlovoljan, turoban. [1]
  3. Koji je kiselog ukusa (dodavanjem kakve kiseline, kiseljenjem ili gljivičnim vrenjem). [1]
  4. Mineralna voda za piće. [1]
  5. Surutka. [1]
  6. Vrsta jela od krompira. [3] Baranda[1]
  7. Sir koji nastaje preradom ili izazvanom fermentacijom mleka. [1]
  8. Vino koje se ukiselilo. Subotica Mokrin[1]
  9. Testo u koje se stavlja kvasac da naraste. [1]
  10. Koji ima oštar, neprijatan miris, miris kiseline. Novi Sad[1]
  11. Ailanthus altissima. [1]
  12. Vrsta kvasnog testa za kolače. [1]

Primeri:

  1. Danas mi dete nešto kiselo. [1]
  2. Šta si tako kiseo? Jasenovo [1]
  3. Jèdni prodádu tàko kìselu, a jèdnu nabíjaju. [3] Deronje Baranda [1]
  4. Jȃ kȕva[m], mȇsim, štȁ kȏ vȍle; kìsele gìbanice vȍlu s màkōm. [4] Parage Turija [1]
  5. Tȁko bi jȅo kȉsele čórbe, da mi skȕvaš. Vršac [1]
  6. I čórba se kȕvala, kȉsela čórba. [2] Pavliš Subotica Novi Sad Zrenjanin [1]
  7. Pa se òbično prȁvila kìsela čórba, jer je vrućìna, lȅtō je, pa smo im nòsili šprícere. Kula [1]
  8. Lȅ ti slàtki kùpus, a zȋmi kìse li kùpus. Stari Slankamen [1]
  9. Kìse la kùpu sa — tȍ je bílo ȍba ve zno. [1]
  10. Kȕva li smo dàna ske kìse la kù pu sa. [5] Novi Sad Martinci Pavlovci Turija [1]
  11. Jȃ prȁvim ovàko: òstavim na tȍplom mléko i òno ȍma drȕgi-trȅći dȃn ùkisne i jȃ ȍnda skȉnem kàjmak, a òno nȁspem u cèdilo. Tȏ se zòve kìseli sȉr i ȏn je vàko sȉtan, mȍš ga nà kru mȁzati. Kìseli se prȁvī bez vòdē. [6] Gibarac Jamena Morović Sremska Rača Višnjićevo Bačinci Sot Kukujevci Erdevik Martinci Sviloš Čerević Šuljam Jarak Voganj Grabovci Mali Radinci Neradin Prhovo Golubinci Kupinovo Karlovčić Novi Slankamen Gospođinci Bačka Palanka Begeč [1]
  12. Ki se lo mle ko pra vi se od kra vljeg ili ovčijeg mle ka, ko je se pret hod no sku va i od ukva se, ko ja se sta vlja u njega ( — Đu). [7] [1]
  13. Ȍnda kad dȏđe tȍ lȅtnjo dȍba i kòpnja, òni svȉ, kad ìdu u rȋt, svȓnu, ȕzmu slànine kòt kuće i mȁl kìsela mléka. [6] [7] Bačko Petrovo Selo Jamena Morović Gibarac Sremska Rača Višnjićevo Bačinci Molovin Sot Kukujevci Erdevik Martinci Ležimir Sviloš Čerević Šuljam Klenak Jarak Jazak Voganj Vrdnik Hrtkovci Platičevo Grabovci Sremska Kamenica Buđanovci Neradin Mali Radinci Ogar Krušedol Maradik Prhovo Kupinovo Karlovčić Golubinci Vojka Krčedin Boljevci Surčin Novi Slankamen Batajnica Belegiš Zmajevo Gospođinci Futog Itebej Opovo [1]
  14. Ȍnda se mȅte u njèga od kìse log mléka mȁlo. Martonoš [1]
  15. Da ùmēsim tȇsto i slàtko i kìselo, kìflice sà salom. Šimanovci Stari Slankamen Kać Novi Sad [1]
  16. Ȉma òno fȋno brȁšno — tȍ je bílo za koláče, tȇsta kìsela. Buđanovci [1]
  17. Kìselo dȑvo — bȕde [veliko] i naráste. Tȕ kòd nās između kȗća naráste. Mȉ kȃžemo kìselo dȑvo. Mȅkano je tȍ jȃko. [8] Bukovac Erdevik Susek Sviloš Vrdnik Čortanovci Kać Ilandža [1]
  18. Pravila sam kiselo s makom. Kać [1]
  19. Zamȇsimo kȉselo pa prȁvimo pletenȉce. Vršac [1]

Izvedene reči:

  1. kiseli [1]

Izrazi:

  1. Kiselo ko vino Jasenovo [1]
  2. kiso ko sirće Izbište Jasenovo [1]
  3. kiselo ko cecelj Sombor [1]
  4. kȉselo ko sìčan ("kiselo kao otrov"). Begeč [1]

Deklinacija[uredi]

Reference[uredi]

  • kiseo” u Hrvatskom jezičnom portalu
    • 1.00 1.01 1.02 1.03 1.04 1.05 1.06 1.07 1.08 1.09 1.10 1.11 1.12 1.13 1.14 1.15 1.16 1.17 1.18 1.19 1.20 1.21 1.22 1.23 1.24 1.25 1.26 1.27 1.28 1.29 1.30 1.31 1.32 1.33 1.34 1.35 1.36 1.37 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
    • 2.0 2.1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 322. Greška kod citiranja: Invalid <ref> tag; name "Pavle_Ivi.C4.87.E2.80.94.C5.BDarko_Bo.C5.A1njakovi.C4.87.E2.80.94Gordana_Dragin.2C_Banatski_govori_.C5.A1umadijsko-vojvo.C4.91anskog_dijalekta._Prva_knjiga:_Uvod_i_fonetizam." defined multiple times with different content
    • 3.0 3.1 3.2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 137.
    • Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 71, 619.
    • Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 346.
    • 6.0 6.1 Žarko Bošnjaković, Pastirska terminologija Srema. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1985, 174 str.
    • 7.0 7.1 Milivoje Milosavljević, Stočarstvo u severnom Banatu. — Rad, 12— 13, 1964, 69—101, str. 98.
    • Dejan Miloradov, Dendronimi Fruške gore (rukopis).