klȅčati
klȅčati
klȅčati (srpskohrvatski, ćir., кле̏чати)
[uredi]Glagol
[uredi]klȅčati (ćirilica кле̏чати) Šablon:prel Šablon:neprel
Imenica
[uredi]klȅčati, Imenica|{{{rod}}}
Kategorije:
tkač.
Oblici:
Značenja:
- Kecelja sa naročitom šarom zvanom klečka. Crvena Crkva[1]
Primeri:
- Od mlȁdosti [sam] rȕkovedala, pa tkȁla, pa vézla, pa klȅčala ćìlimove, pa pònjavice. Šimanovci [1]
- Čȁk sam jȃ i kao devȏjkom klȅčala. Veliki Gaj [1]
- Tkalja odvija polako gužvicu po gužvicu pa u ćilim utkiva tj. kleča ćilim. [2] [1]
- Žène su prȅle, a dèvōjke klȅčale, tkȁle. [1]
- Najveći broj ćilima rađen je tehnikom „klečanja”. [3] Stapar [1]
- Ćilimi se najviše upotrebljavaju za prekrivanje kreveta. Toj potrebi služe i pravi ćilimi, izrađeni klečanjem („zametanjem”, „iveranjem”, „ubiranjem”). [4] [1]
Izvedene reči:
Sinonimi:
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Damjan Preradović, Nekoliko srpskih reči kojih nema u Vukovu rečniku. — LMS, 184, 1895, 83—111, str. 92.
- ↑ Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 173.
- ↑ Milenko S. Filipović, Vojvođanski ćilimi u narodnim običajima. — ZDN, 2, 1951, 75—82, str. 77.