klasati
Srpskohrvatski[uredi]
Izgovor[uredi]
- IPA: /klǎsati/
- Hifenacija: kla‧sa‧ti
Glagol[uredi]
klàsati (ćirilica кла̀сати) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Značenja:
- Razvi(ja)ti, dobi(ja)ti klas, (iz)vlatati. [1]
Primeri:
- Klȁsalō mi je žȉto. [2] Srpski Krstur [1]
Konjugacija[uredi]
Konjugacija glagola klasati
| Infinitiv: klasati | Glagolski prilog sadašnji: klasajući | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: klàsānje | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
klasam | klasaš | klasa | klasamo | klasate | klasaju | |
| Budućnost |
Futur I. |
klasat ću1 klasaću |
klasat ćeš1 klasaćeš |
klasat će1 klasaće |
klasat ćemo1 klasaćemo |
klasat ćete1 klasaćete |
klasat će1 klasaće |
| Futur II. |
budem klasao2 | budeš klasao2 | bude klasao2 | budemo klasali2 | budete klasali2 | budu klasali2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
klasao2 sam | klasao2 si | klasao2 je | klasali2 smo | klasali2 ste | klasali2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam klasao2 | bio si klasao2 | bio je klasao2 | bili smo klasali2 | bili ste klasali2 | bili su klasali2 | |
| Imperfekt |
klasah | klasaše | klasaše | klasasmo | klasaste | klasahu | |
| Kondicional I. |
klasao2 bih | klasao2 bi | klasao2 bi | klasali2 bismo | klasali2 biste | klasali2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih klasao2 | bio bi klasao2 | bio bi klasao2 | bili bismo klasali2 | bili biste klasali2 | bili bi klasali2 | |
| Imperativ |
- | klasaj | - | klasajmo | klasajte | - | |
| Glagolski pridjev radni |
klasao m. / klasala f. / klasalo n | klasali m. / klasale f. / klasala n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference[uredi]
- „klasati” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 150.