Prijeđi na sadržaj

kočìjāš

Izvor: Wiktionary

kočìjāš

kočìjāš (srpskohrvatski, ćir., кочѝја̄ш)

[uredi]

Imenica

[uredi]

kočìjāš m (ćirilica кочѝја̄ш)

Oblici:

  1. -áša, kočijaš [1]
  2. kočijaš, ➡ [1]


Značenja:

  1. Onaj koji upravlja kolima sa konjskom zapregom. [2] Lupak Vodnik Klokotič Ravnik Jabalče Nermiđ Krašovo[1]
  2. Osoba koja u svadbi upravlja kolima u kojima se vozi kum. [1]
  3. Fijakerista. [3] Vajska Kula Begeč Čurug Gospođinci Šajkaš Kać Gardinovci Titel Konak[1]
  4. Isto. [1]
  5. Natprirodna bića koja se po verovanju vezuju za Todorov dan. [2] Lupak Vodnik Klokotič Ravnik Jabalče Nermiđ Krašovo[1]
  6. Onaj koji vodi konja. [1]
  7. Prilikom oranja, drljanja i sl. konjskom zapregom. [1]
  8. Prilikom vršidbe. [1]
  9. Osoba koja, u okviru porodične zadruge, brine o konjima. [1]


Primeri:

  1. Kočijáši mȅtu brȏnѕe, zvéčke i prȁporce na kònje. [4] [5] [6] [7] [8] [3] [9] [10] Kumane Jamena Morović Vašica Gibarac Bačinci Sot Sremska Rača Kukujevci Martinci Erdevik Ležimir Sviloš Laćarak Sremska Mitrovica Jazak Čerević Sremska Kamenica Bukovac Jarak Hrtkovci Voganj Vrdnik Klenak Platičevo Grabovci Ogar Kupinovo Karlovčić Prhovo Golubinci Maradik Krušedol Beška Krčedin Belegiš Novi Slankamen Boljevci Starčevo Batajnica Martonoš Subotica Pačir Sivac Bački Brestovac Bajša Ada Mol Kula Vajska Kula Lalić Silbaš Deronje Despotovo Ravno Selo Zmajevo Turija Bečej Čurug Gospođinci Žabalj Đurđevo Kać Šajkaš Vilovo Gardinovci Titel Bačka Palanka Begeč Rumenka Čenej Novi Sad Bačko Gradište Srpski Krstur Banatsko Aranđelovo Sanad Mokrin Padej Novi Kneževac Iđoš Kikinda Novo Miloševo Srpska Crnja Radojevo Novi Bečej Bašaid Melenci Itebej Žitište Taraš Elemir Aradac Zrenjanin Botoš Boka Konak Margita Veliko Središte Orlovat Perlez Farkaždin Idvor Čenta Sefkerin Ilandža Alibunar Vršac Uljma Pančevo Crepaja Omoljica Bavanište Dolovo Deliblato Kovin Bela Crkva Deska Batanja [1]
  2. Zvȁo se kočìjāš kȍ tȅra kònje. Tovariševo [1]
  3. Mȋ smo ìmali trȋ kočijáša kòji su nòsili rȇdom u Beógrad mléko. Vojka [1]
  4. DŽȁndār sèdi sa kočijášima nà koli. Sombor [1]
  5. Kumovski kočijaš ili kumovski momak je najčešće neko od kumove braće, a može i od drugova. On tera kumova kola i treba da je veoma sposoban kočijaš, jer pojedini svati uz put teže da obi đu ku ma, a on to ne sme do zvo li ti „ni za ži vu gla vu”. [11] [1]
  6. Tu je i stan prvog „paradoškog” kočijaša, koji je zbog odgovornosti posla bio bolje plaćen od ostalih kočijaša. [12] Sombor [1]
  7. Tàkō su ga zváli kočìjāš, ȏn je tȅro kònje, rádijo, i òro i dŕljo i svȅ. Subotica [1]
  8. Tȃj što i dr̀ži je kočìjāš. [13] Žabalj [1]
  9. Pre nego što se počne vŕći, mora se nasaditi vȑšāj, staviti násad, tj. poređati razvezane snopove u krug na vȑšaj. U sredini kočìjāš drži povodac, a àjkāč tera konja da ide ukrug i da mlati klasje. [13] Čurug Žabalj Kać [1]
  10. U Staparu, kao i po okolnim salašima, živelo se u kućnim zadrugama, koje su imale i po 15—20 članova. Bila je izvršena podela posla među članovima porodice. Onaj koji je išao za plugom zvao se „ratar”, onaj koji je čuvao ovce zvao se „čoban”. „Govedar” ili „volar” se starao o govedima, „kočijaš” je vodio računa o konjima, „pastir” je čuvao goveda. [14] [1]


Izrazi:

  1. Psovati/pcovati ko ˜ ("ružno i mnogo psovati"). Jaša Tomić Neuzina Boka Šurjan [1]


Reference

[uredi]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,0 2,1 Mihaj N. Radan, Karaševska mitološka i demonološka leskika. — KŽ, 4 (128), decembar 2002, 10—12, str. 11.
  3. ↑ 3,0 3,1 Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
  4. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 128, 139.
  5. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 64, 119, 123.
  6. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 111, 336, 452.
  7. ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 402.
  8. ↑ Konji vrani. 1987, 326 str, str. 83.
  9. ↑ Anđelka Petrović, Pastirska terminologija Bukovca (rukopis diplomskog rada).
  10. ↑ Jovan Jerkov, Močenje — topljenje konoplje u Srba u Batanji tridesetih godina. — ESM, 3, 2001, 118—123.NOV Vesna Marjanović, Savremene transformacije novogodišnjih običaja Vojvodine. — Rad, 35, 1993, 177—186, str. 121.
  11. ↑ Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 53.
  12. ↑ Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 211.
  13. ↑ 13,0 13,1 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  14. ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 85.

Napomene

[uredi]
Izvor: https://sh.wiktionary.org/w/index.php?title=kočìjāš&oldid=1416245