košnica

Iz Wiktionary
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /kôʃnit͡sa/
  • Hifenacija: koš‧ni‧ca

Imenica[uredi]

kȍšnica f (ćirilica ко̏шница)


Kategorije: ob.ob.

Značenja:

  1. Koš za držanje pčela. [1]
  2. Isto. [2] Zmajevo[1]
  3. Vrsta svadbarske igre. [1]

Primeri:

  1. Ȍdnō sam kȍšnice u bagrènjāk, sȁd je prȍcveto bàgrem pa nek skúpljaju mȇd. Laćarak [1]
  2. Kad bȕde drȕga gȍdina kȍšnici, bȕde drúštvo, navúče mȅda i ȍnda su gúšili pčȅle i vȁdili mȇd. Kad kȍšnica òstane bez mȁtice, òbične pčȅle snèsu jája. Gardinovci [1]
  3. Kòd nās se kȍšnice plètu od slȁme, a vȇzane rògozom. Subotica [1]
  4. Òne se dȑžale u kȍšnicama. Ȍblici kȍšnīca bíli su rȃzni. [2] [3] [4] [5] Novo Miloševo Vizić Vašica Jamena Morović Kukujevci Erdevik Bačinci Susek Divoš Sremska Mitrovica Čerević Sremski Karlovci Bešenovo Klenak Ruma Irig Novi Karlovci Pećinci Obrež Karlovčić Jarak Jakovo Sombor Svetozar Miletić Bođani Deronje Bački Brestovac Sivac Pačir Verušić Kula Tovariševo Stapar Despotovo Vrbas Žednik Srbobran Zmajevo Nadalj Futog Čurug Žabalj Đurđevo Kać Mošorin Begeč Bačko Petrovo Selo Mol Novi Kneževac Srpski Krstur Đala Banatsko Aranđelovo Novi Bečej Elemir Melenci Bašaid Iđoš Mokrin Kikinda Bočar Zrenjanin Čenta Idvor Tomaševac Itebej Srpska Crnja Radojevo Međa Jaša Tomić Boka Neuzina Šurjan Debeljača Sefkerin Ilandža Konak Alibunar Dolovo Bavanište Omoljica Kovin Pančevo Margita Izbište Dupljaja Dubovac Bela Crkva Vršac Veliko Središte Lovra [1]
  5. Pa i kad prođu te tri godine, pčelar početnik plaća porez samo na deset košnjica, a sve što je preko toga broja da se ne oporezuje. [6] [1]
  6. U sèbi [pčela] dr̀ži mȇd do kȍšnjice. [2] Žabalj Mošorin [1]
  7. Kod banatskih Hera, kao i u nekim južnobanatskim selima, poznate su igre [...] „košnica” [...] kao i mnoge druge koje izmišljaju svadbari. [7] [1]

Deklinacija[uredi]

Reference[uredi]

  • košnica” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 2,2 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  3. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 178.
  4. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 145.
  5. Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 211.
  6. Bagrem beli. 1986, 146 str, str. 52.
  7. Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 150.