košulja

Iz Wiktionary
Skoči na: navigacija, pretraga

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /kǒʃuʎa/
  • Hifenacija: ko‧šu‧lja

Imenica[uredi]

kòšulja f (ćirilica ко̀шуља)


Kategorije: ob.

Oblici:

  1. kòšulja, košȕlja [1]
  2. kòšulja, košȕlja Vršac [1]

Značenja:

  1. Ženska letnja svečana košulja. [1]
  2. Ženska letnja svečana bluze sa zlatovezom. [1]
  3. Dugačka košulja kakve su nosili stanovnici klisurskih sela u Rumuniji. Crvena Crkva[1]
  4. Spavaćica. Kać[1]
  5. Deo ženskog donjeg rublja koji se nosi do tela i doseže do kolena, često bez rukava. [1]
  6. Pamučno platno koje se daje na dar prosiocima, učesnicima svadbe, nosačima u pogrebnoj povorci, položajniku i sl. [1]
  7. Pamučno platno ili svila koja se učesnicima svadbe veže preko desnog ramena i grudi. [1]
  8. Rublje uopšte. [1]

Primeri:

  1. Letnju nošnju u prošlosti činili su uglavnom sledeći elementi: široke platnene gaće, košulja, „prusluk”, obojci. [2] [1]
  2. Košulja je imala duge rukave, spreda je razrezana do polovine grudi a oko vrata je nizak kolir sa zakopčavanjem ispod guše zaponjcima. Nošena je preko gaća i dopirala do ispod pojasa. [3] [4] [5] [6] Ostojićevo Platičevo Čenej Starčevo Dolovo Krašovo [1]
  3. Pa ima da se ćilim, krpara i platno otka, košulja i gaće sašiju, firange ispletu. Stapar [1]
  4. Kònje sam dòbro održávo, dȅtelina se na njȋ čȉsti, svȁko jȕtro kòšulja mȍkra — češàgijom pȑvo pa čȅtkom čȅtkalo se. Čenej [1]
  5. Níje bílo gòtovi kȍšulja ko sȁd. Beška [1]
  6. Ȍnda ìmāš i peškíra, i gȃća, i kȍšūlja, i pònjavīca, i što gȍd ȍćeš. Deronje [1]
  7. Znȁla sam sàvršeno da šȉjem mȕške kòšulje. [7] [8] [9] [10] [11] [12] Aradac Bačinci Čalma Ledinci Čerević Laćarak Šimanovci Višnjićevo Subotica Kula Mol Đurđevo Begeč Novi Sad Vilovo Đala Srpska Crnja Šurjan Orlovat Ilandža Deska Čenej [1]
  8. Ȍna je štȉkovala na mašínu, košȕlje, kolko koja ȉma mogúćnosti, dvȁes, trȉes i pedesȇt ȉma koja je. [1]
  9. Mȋ smo nosȉli u dvȃ: i dȏjna i gȏrnja košȕlja. Vršac [1]
  10. Peškíre, gȁće, košȕlje, tȏ se prȇ nosȉlo od pamȕka. Izbište Pavliš [1]
  11. Blagdašnja košulja vezena je koncem u boji ili zlatovezom, po grudima i rukavima. Najviše su zastupljeni biljni motivi: grane, lozice, lišće i dr. [4] Ostojićevo [1]
  12. Zakopčavan je [prsluk] kopčama ili vrpcama, ali je bilo i takvih koji se nisu zakopčavali da se bolje vidi „zlatna košulja”. [4] Ostojićevo [1]
  13. Ìmali smo svèčānu kòšulju dùgačku. Bačinci [1]
  14. Kat pȍđe mlȃda na spávanje kod mómka, ȍndak svȅkrva pȕšti jáje kros košȕlju da se lȁko porȍdi. Jasenovo Vršac [1]
  15. Osnovni delovi stare srpske ženske nošnje su skute i košulja koji su nošeni do tela. Košulja je služila i kao gornja odeća leti. I košulja i skute šiveni su uvek od domaćeg platna. [3] [13] [1]
  16. I donèse dèvojački štàfīr: njȇne jàstuke, ćȉlimove, peškíre, vȅš, kòšulje. Kumane [1]
  17. Sȁm kȍpala u bȃšću pa mi kòšulja mȍkra od znȍja. [14] [12] Čenej Čenej Itebej [1]
  18. Svekrva mu [vojvodi] daje štap sa jabukom za koji vezuje košulju i peškir, a vojvodinica dobija haljinu. [15] [1]
  19. Nosači [u pogrebnoj povorci] dobivaju na dar „košulje” (platno za košulje). [16] Jarkovac [1]
  20. Svȉ se dárili, i svȉ ìmali kòšulje, na svȅ kònje kòšulje. [14] [8] Tomaševac Čerević Novo Miloševo Melenci Kumane Orlovat [1]
  21. Ka[d] dȏđe pȓvi u kȕću da bȕde pòlažanik, rȁdovan, njèmu se vȇže kòšulja. Vojka [1]
  22. Pa se ìdē kod dèvōjke, dèvōjka dàrīva, svȅ u kòšulje dàrīva. Bačinci [1]
  23. Ȍndak svȁki džarȃč prekazȋva, kȃže: „Ovȏ poklȁnjam mómku i mlȃdi, aljȉnu i košȕlju. Jasenovo [1]
  24. Od neveste dever je dobijao naročito ukrašen „deverski peškir” ili „košulju” (belo platno ili svila vezivana deveru preko desnog ramena i grudi). [1]
  25. Preko dȅvera jȁ vȇžem kòšulju i ȍn ìde pored mène. Laćarak Kula [1]
  26. Sremica kaže: „Ponedeljkom perem košulje”. Platičevo Sviloš Banatsko Aranđelovo [1]

Sinonimi:

  1. košuljica [17] Sremska Mitrovica Sefkerin [1]

Izrazi:

  1. prȅčakošȕlja od kabȁnice ("isto"). Vršac [1]
  2. Bliža ˜ nego haljina ("preči je rođak od tuđina"). Jasenovo [1]
  3. bȍlje je vȉditi vȗka prȉt kućom o Bòžiću neg čòveka ukòšulji ("blaga zima nije dobra za useve"). Novo Miloševo [1]
  4. ikošȕlju bi dȃv ("nesebičan, duševan čovek"). Vršac [1]

Deklinacija[uredi]

Reference[uredi]

  • košulja” u Hrvatskom jezičnom portalu
    • 1.00 1.01 1.02 1.03 1.04 1.05 1.06 1.07 1.08 1.09 1.10 1.11 1.12 1.13 1.14 1.15 1.16 1.17 1.18 1.19 1.20 1.21 1.22 1.23 1.24 1.25 1.26 1.27 1.28 1.29 1.30 1.31 1.32 1.33 1.34 1.35 1.36 1.37 1.38 1.39 1.40 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
    • Konji vrani. 1987, 326 str, str. 148.
    • 3.0 3.1 Bagrem beli. 1986, 146 str, str. 112. Greška kod citiranja: Invalid <ref> tag; name "Bagrem_beli." defined multiple times with different content
    • 4.0 4.1 4.2 Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 149, 150. Greška kod citiranja: Invalid <ref> tag; name "Milivoje_Milosavljevi.C4.87.2C_Etnolo.C5.A1ka_gra.C4.91a_o_Srbima_u_Ostoji.C4.87evu." defined multiple times with different content Greška kod citiranja: Invalid <ref> tag; name "Milivoje_Milosavljevi.C4.87.2C_Etnolo.C5.A1ka_gra.C4.91a_o_Srbima_u_Ostoji.C4.87evu." defined multiple times with different content
    • Mirjana Maluckov, Nošnja Pančeva i okoline, Novi Sad (Matica srpska), 1995, 101 str, str. 13, 14.
    • Mihaj N. Radan, Obredi, verovanja i običaji Karaševaka vezani za izgradnju kuće. — Glasnik Etnografskog instituta SANU, knj. XLIX , Beograd, 2000, 91—99, str. 95.
    • Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 114, 173.
    • 8.0 8.1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 299. Greška kod citiranja: Invalid <ref> tag; name "Pavle_Ivi.C4.87.E2.80.94.C5.BDarko_Bo.C5.A1njakovi.C4.87.E2.80.94Gordana_Dragin.2C_Banatski_govori.C2.A0.C5.A1umadijsko-vojvo.C4.91anskog_dijalekta." defined multiple times with different content
    • Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 7, 106.
    • Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 235.
    • Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 52, 55.
    • 12.0 12.1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
    • Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 308.
    • 14.0 14.1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 134. Greška kod citiranja: Invalid <ref> tag; name "Nevenka_Sekuli.C4.87.2C_Zbirka_dijalekatskih_tekstova_iz_Vojvodine." defined multiple times with different content
    • Vesna Marjanović, Prilog proučavanju promena u ciklusu svadbenih običaja Srema na primeru sela: Jakovo, Boljevci, Stari Slanakamen, Novi Karlovci, Stari Banovci. — Rad, 31, 1988—1989, 195—204, str. 196.
    • Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 110.
    • Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).