Prijeđi na sadržaj

končić

Izvor: Wikirječnik

Srpskohrvatski

[uredi]

Izgovor

[uredi]
  • IPA: /kǒnt͡ʃit͡ɕ/
  • Hifenacija: kon‧čić

Imenica

[uredi]

kònčić m (ćirilica ко̀нчић)


Kategorije:

ob.



  1. Polni organ truta. [1]


Primeri:

  1. Kad òplodi mȁticu, tȏ òstane od tȇla njègovog, tȏ čȅle òčiste, tȏ je kònčić bȇli. Deronje [1]
  2. Sparívanje u létu... ȍnda mȁtica kònčić ȉma. [2] Dolovo Svetozar Miletić Pačir Subotica Farkaždin Elemir Melenci Srpska Crnja [1]



Deklinacija

[uredi]
    deklinacija imenice končić
jednina množina
nominativ končić končići
genitiv končića končića
dativ končiću končićima
akuzativ končić končiće
vokativ končiću končići
lokativ končiću končićima
instrumental končićem končićima

Reference

[uredi]
  • „končić” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
Izvor: https://sh.wiktionary.org/w/index.php?title=končić&oldid=1446447