konačiti
Izgled
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /kǒnat͡ʃiti/
- Hifenacija: ko‧na‧či‧ti
Glagol
[uredi]kònačiti (ćirilica ко̀начити) svrš. i nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Sinonimi:
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola konačiti
Infinitiv: konačiti | Glagolski prilog sadašnji: kònačēći | Glagolski prilog prošli: kònačīvši | Glagolska imenica: kònačēnje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
konačim | konačiš | konači | konačimo | konačite | konače | |
Budućnost |
Futur I. |
konačit ću1 konačiću |
konačit ćeš1 konačićeš |
konačit će1 konačiće |
konačit ćemo1 konačićemo |
konačit ćete1 konačićete |
konačit će1 konačiće |
Futur II. |
budem konačio2 | budeš konačio2 | bude konačio2 | budemo konačili2 | budete konačili2 | budu konačili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
konačio2 sam | konačio2 si | konačio2 je | konačili2 smo | konačili2 ste | konačili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam konačio2 | bio si konačio2 | bio je konačio2 | bili smo konačili2 | bili ste konačili2 | bili su konačili2 | |
Aorist |
konačah | ||||||
Imperfekt |
konačah | konačaše | konačaše | konačasmo | konačaste | konačahu | |
Kondicional I. |
konačio2 bih | konačio2 bi | konačio2 bi | konačili2 bismo | konačili2 biste | konačili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih konačio2 | bio bi konačio2 | bio bi konačio2 | bili bismo konačili2 | bili biste konačili2 | bili bi konačili2 | |
Imperativ |
- | konači | - | konačimo | konačite | - | |
Glagolski pridjev radni |
konačio m. / konačila f. / konačilo n | konačili m. / konačile f. / konačila n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
[uredi]- „konačiti” u Hrvatskom jezičnom portalu