konk
konk
konk (srpskohrvatski, ćir., конк)
[uredi]Imenica
[uredi]konk f (ćirilica конк)
Oblici:
Značenja:
- Natkriven prostor duž kuće. [1]
- Zatvoreni trem duž kuće, obično zastakljen. [2] Jamena[1]
- Naknadno dozidan trem, hodnik duž spoljašnjeg zida kuće sa nadstrešnicom. [2] Erdevik[1]
- Isto. [1]
- Krov koji istovremeno prekriva i kuću i trem. [1]
- Zatvoren trem duž kuće, obično zastakljen. [2] Ugrinovci[1]
- Isto. [2] Čortanovci[1]
Primeri:
- Do sobe kujna, a do kujne štala, i obavezno konk. [1]
- Mnoge kuće su imale celom dužinom otvoren trem, „konk”, sa drvenim ili zidanim stubovima na koje se oslanja krov na toj strani. [3] Jarkovac Platičevo Čenej [1]
- Tȏ je kȍnk. Sàmo ȍnda níje bílo tàko širòki kȍnkōva kad se pod tr̀skom grádilo. [2] Bačko Gradište Sviloš Šuljam Sivac Drljan Srbobran Gospođinci Đurđevo Begeč Čenej Kać Kovilj Sanad Mokrin Novo Miloševo Melenci Žitište Jaša Tomić Margita Botoš Sakule Sefkerin Dobrica Crepaja Pančevo Alibunar Omoljica Dolovo Uljma Vršac Veliko Središte Kovin Deliblato Kajtasovo Vračev Gaj [1]
- Ìzūj se u kònku. Ravno Selo [1]
- Ìmala jȃ lȕka cȓna, pa tȗ ȕvek mȅtem ù tāj mȏj kȍnk, pa sèdīm, pa trȇbim (De — Bč Bg Tu Ču G Žb Đu; Sn NB Me It O F J Iz CC; I. [4] [5] [1]
- Úđi u gànak da ne pòkisnēš. Bačinci [1]
- Tȁta je bȉo u konćȇd i prȁvio je nȍve pȇndžere na gának. [6] Čenej [1]
- Òtvoren gȁng pa na stȕbove. [2] Srbobran Čortanovci [1]
- Pored niza prostorija čitavom dužinom kuće prostirao se otvoreni hodnik koji se nazivao gong. [2] Kikinda Čerević Šatrinci Senta Stapar Kula Lalić Rumenka Kovilj Mokrin Bašaid Itebej Banatski Dvor Aradac [1]
- Pod strejom je dugačak gonk, u njemu se porodica okupljala za stolom u toplije dane, a zimi se smeštala po sobama. [2] [7] Sombor Neštin Sremska Mitrovica Hrtkovci Platičevo Obrež Bukovac Stari Banovci Bajša Stapar Kula Turija Bačko Gradište Despotovo Tovariševo Đurđevo Bačka Palanka Novi Sad Kovilj Gardinovci Mokrin Kikinda Srpska Crnja Melenci Konak Perlez Pančevo [1]
- U gonku su bili drveni stubovi i prozor lebrnjak. Turija [1]
- Ȁjd sȁd izáđi u àvliju, iz gȍnka pa u àvliju. Kula Ravno Selo [1]
- Kong je bio natkriven ulaz postavljen na četiri drvena stuba međusobno povezana drvenim daskama, na nivou od oko 1 m visine. Daske su činile ogradu konga. Pod konga bio je od cigala. Pančevo [1]
- Bočna, južna strana kuće, sa koje se ulazilo u kuhinju [...] oivičena je širokim hodnikom (kongom) i vrlo lepim zidanim stubovima, nosačima krovne konstrukcije. Kong je uvek bio molovan, prepun cveća i tri lebrnja pendžera sa šalukatrama, a pod je bio flasterisan specijalnom šestougaonom duplopresovanom ciglom. Bački Brestovac [1]
- Jȃ ìmam vìsoki gȍng. [2] Kula [1]
- Od náboja kȕća je bíla i tr̀ščara sa klòpavim gònkom: dògrāđen, pȍsle dògrāđen. [2] Kula Sombor [1]
Sinonimi:
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 89.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 79, 320, 364.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 26, 301, 452.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Ivanka Rajkov, Prilog za dijalektološki rečnik govora Mokrina. — PPJ, 7, 1971, 187—192, str. 188.