kosnuti
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /kôsnuti/
- Hifenacija: kos‧nu‧ti
Glagol
[uredi]kȍsnuti (ćirilica ко̏снути) svrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola kosnuti
| Infinitiv: kosnuti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: kȍsnūvši | Glagolska imenica: - | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
kosnem | kosneš | kosne | kosnemo | kosnete | kosnu | |
| Budućnost |
Futur I. |
kosnut ću1 kosnuću |
kosnut ćeš1 kosnućeš |
kosnut će1 kosnuće |
kosnut ćemo1 kosnućemo |
kosnut ćete1 kosnućete |
kosnut će1 kosnuće |
| Futur II. |
budem kosnuo2 | budeš kosnuo2 | bude kosnuo2 | budemo kosnuli2 | budete kosnuli2 | budu kosnuli2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
kosnuo2 sam | kosnuo2 si | kosnuo2 je | kosnuli2 smo | kosnuli2 ste | kosnuli2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam kosnuo2 | bio si kosnuo2 | bio je kosnuo2 | bili smo kosnuli2 | bili ste kosnuli2 | bili su kosnuli2 | |
| Aorist |
kosnuh | kosnu | kosnu | kosnusmo | kosnuste | kosnuše | |
| Kondicional I. |
kosnuo2 bih | kosnuo2 bi | kosnuo2 bi | kosnuli2 bismo | kosnuli2 biste | kosnuli2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih kosnuo2 | bio bi kosnuo2 | bio bi kosnuo2 | bili bismo kosnuli2 | bili biste kosnuli2 | bili bi kosnuli2 | |
| Imperativ |
- | kosni | - | kosnimo | kosnite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
kosnuo m. / kosnula f. / kosnulo n | kosnuli m. / kosnule f. / kosnula n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference
[uredi]- „kosnuti” u Hrvatskom jezičnom portalu