krȁva
Izgled
krȁva
krȁva (srpskohrvatski, ćir., кра̏ва)
[uredi]Imenica
[uredi]krȁva f (ćirilica кра̏ва)
Kategorije:
pren. pogr. bot.
Oblici:
Značenja:
- Uče snik igre be snih kra va. [1]
- Onaj od koga se izvlači stalna korist. [1]
- Samohrana majka. [1]
- Vrsta dečije igre. [2] Taraš[1]
- Krava koja liči na bika. [3] Čerević Jarak Grabovci Sremska Kamenica Mali Radinci Krušedol Maradik Prhovo Kupinovo Krčedin Boljevci Surčin Gospođinci Opovo[1]
- Isto. [3] Gibarac Bačinci Sot[1]
- Krava koja se muze. [1]
- Krava koja ima krive rogove. Tovariševo[1]
- Bremenita krava. [3] Novi Sad Opovo[1]
- Isto. [1]
- Rasa krava. [1]
- Kra va s krat kim si sa ma ko ja se te ško mu ze. [3] Sviloš Čerević Krušedol Maradik Gospođinci Futog[1]
- Glomazna i nezgrapna ženska osoba. Melenci Vršac[1]
- Vrsta božićnog kolača. [1]
Primeri:
- Čúvo krȁve, svȋnje i ȏvce na salášu. Begeč [1]
- Pa ùstanem, pa štrȉkam, dok nè treba krȁve da múzemo. [4] [3] [5] [6] [7] [8] [9] Aradac Jamena Morović Sremska Rača Višnjićevo Gibarac Molovin Sot Bačinci Kukujevci Vizić Martinci Erdevik Laćarak Ležimir Sviloš Čerević Šuljam Jazak Klenak Voganj Jarak Hrtkovci Platičevo Vrdnik Sremska Kamenica Grabovci Bukovac Neradin Mali Radinci Ogar Krušedol Maradik Prhovo Karlovčić Kupinovo Golubinci Beška Šimanovci Krčedin Vojka Novi Slankamen Boljevci Batajnica Belegiš Surčin Subotica Martonoš Obzir Sivac Kula Deronje Gospođinci Čenej Tovariševo Bačka Palanka Futog Vilovo Đala Novi Kneževac Sanad Mokrin Kikinda Novo Miloševo Bašaid Itebej Melenci Elemir Jaša Tomić Zrenjanin Veliki Gaj Tomaševac Perlez Baranda Opovo Sefkerin Vršac Pavliš Izbište Pomaz Kalaz Batanja [1]
- Òvom Partìzānskom ȕlicom smo krȁve tȅrali. Novi Sad [1]
- Ovom se igrom igra ju naj vi še čo ban či ći u polju prilikom čuvanja stoke. Prvo odrede jednog koji će biti „besna krava”. Kad ga odrede, nacrtaju na zemlji krug prečnika 7—8 m i po liniji kruga još onoliko manjih kružića prečnika do jednog metra koliko ima igrača bez besne krave. Tad svaki zauzima po jedan kružić, dok besna krava stoji u krugu. U ruci svaki drži neki svoj haljetak, pa prilazi da udari besnu kravu. Tako prilaze čas jedan čas drugi, dok u zgodnom momentu besna krava ne ugrabi kuću od ne ko ga, od no sno kru žić. Taj ko ji osta ne bez ku će sad će bi ti be sna kra va. Ta ko se igra na sta vlja. [2] Taraš [1]
- Šta će ti krava s teletom? Novo Miloševo [1]
- Ìmām trȋ krȁve, dvȇ su stȅone i trȅba òvi dána da se òtele. [3] Golubinci Jamena Morović Gibarac Sremska Rača Višnjićevo Bačinci Sot Kukujevci Erdevik Martinci Ležimir Čerević Klenak Voganj Jarak Jazak Grabovci Sremska Kamenica Neradin Mali Radinci Krušedol Maradik Prhovo Krčedin Vojka Boljevci Batajnica Surčin Belegiš Gospođinci Tovariševo Bačka Palanka Futog [1]
- Kat krȁva òstane stȅona, ȍndak čȅkaš trȉsta šéset jèdān dȃn, dvȃ dok se ne òteli. Vrdnik [1]
- Švàjcarske nȃjpre. Tȏ su bíle vȅlike, dùgačke. Tovariševo [1]
- Za Božić su se mesili božićni kolači: „guvno” […], „krava” i „tele”. [10] Jarkovac [1]
- Za Bóžić se mȇsu zākȍni: krȁva i tȅle. [11] [12] [13] Banatska Palanka Ostojićevo [1]
Sinonimi:
Izrazi:
- zalizan ko da ga je krava lizala ("imati zalizanu kosu, nositi zalizanu frizuru"). Jasenovo [1]
- preživati ko ˜ [1]
- ne dáje mléka tèlekrȁvi već ˜ tèletu ("zna se ko je stariji"). Novo Miloševo [1]
- ko da je sakravama spavo ("izgledati neuredno"). [1]
- Zgȕžvanoko da je ˜ žvákala Jasenovo [1]
- Ko da su ga krave žvakale ("nositi izgužvanu odeću"). [1]
- kud ("kada se žena ponovo uda, dete iz prvog braka vodi sa sobom"). [1]
- ní mi je ˜ stȁla na nȍgu ("ne žuri mi se"). Novo Miloševo [1]
- ˜ mu stȁla na nȍgu ("žuriti, biti primoran na nešto"). Novo Miloševo [1]
- imati jezik ko ˜ [1]
- ˜ legne na krajcaru, a ustane na dinar ("obogatiti se neočekivano"). [1]
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Aleksandar R. Stefanović, Dečije igre u severnom Banatu. — Rad, 23—24, 1974—1978, 77—109, str. 105.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Žarko Bošnjaković, Pastirska terminologija Srema. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1985, 174 str.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 120, 148, 153, 163.
- ↑ Anđelka Petrović, Pastirska terminologija Bukovca (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 7, 105.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 79, 81, 84, 118, 264, 340.
- ↑ Milivoje Milosavljević, Stočarstvo u severnom Banatu. — Rad, 12— 13, 1964, 69—101, str. 84.
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 50.
- ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 108.
- ↑ Mila Bosić, Žitarice u plodonosnoj magiji kod Srba u Vojvodini. — Rad, 31, 1988—1989, 171—193, str. 176.
- ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 157.
- ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 146.