kulja
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /kûʎa/
- Hifenacija: ku‧lja
Imenica
[uredi]kȕlja f (ćirilica ку̏ља)
Kategorije:
pren.
Oblici:
Značenja:
Primeri:
- U nekim kućama [na Đurđevdan] umesto mleka jeli su i raznosili „kulju” (kukuruzno brašno zakuvano u mleku). [2] [1]
- Za vreme ručka jedan od pastira skuva kulju (mamaljugu), razdeli je u više činija, prelije ovčim mlekom, prinese na sto i to se na po slet ku po tro ši. [3] [4] [5] Krašovo Mokrin Novi Kozjak Vršac Uljma Crepaja Banatsko Novo Selo Jasenovo Dupljaja [1]
- Ako nè jem lȅba, jȅo sam kúlje večèras ili próje. Mokrin [1]
- Štȁ mògu da pòjem za vèčeru? Málko kúlje s mlékom i dȍsta. [6] [7] [8] Jaša Tomić Ravno Selo Žabalj Čurug Gospođinci Đurđevo Kać Novi Sad Novo Miloševo Bašaid Novi Bečej Itebej Melenci Šurjan Aradac Boka Neuzina Orlovat Čenta Vršac Izbište Čenej Ivanda [1]
- Ne volem kad je čovek kulja, nego da pripoveda, da bude pametan. [8] Čenej Ivanda [1]
Sinonimi:
Izrazi:
- Govori ko da imakulje u usta Jasenovo [1]
- Izvući se kokulja iz lonca ("lako se osloboditi obaveza"). Novi Sad Novo Miloševo Vršac [1]
- mȅk kokúlja ("veoma mek"). Vršac [1]
Deklinacija
[uredi] deklinacija imenice kulja
| jednina | množina | |
|---|---|---|
| nominativ | kulja | kulje |
| genitiv | kulje | kulja |
| dativ | kulji | kuljama |
| akuzativ | kulju | kulje |
| vokativ | kuljo | kulje |
| lokativ | kulji | kuljama |
| instrumental | kuljom | kuljama |
Reference
[uredi]- „kulja” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Mila Bosić, Đurđevdanski običaji i verovanja Srba u Vojvodini. — Rad, 35, 1993, 161—176, str. 164.
- ↑ Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 29.
- ↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 243, 1907, 52—79, str. 55.
- ↑ II Radovan Vrtipraški, Nekad bilo sad se pripoveda. Novi Sad, 1989, 98 str.
- ↑ Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
- ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ 8,0 8,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).