lèpinja
lèpinja
lèpinja (srpskohrvatski, ćir., лѐпиња)[uredi]
Značenja:
Primeri:
- Mȅtemo, stòji dvȃ sȃta ȕ peć, ȍnda vȁdimo ìs pećke pa ȕmijemo lȅbac, mȅtemo ù špajz: pȇt-šȇs lȅbōva i cìpovki (mȃli lȅbac, tȏ se zòve cipȏvka) i dvȇ lèpinje (zȁviju se u čàršav, mȅtedu se dìgodeka u àljine — jàstuk jel kàkvi kóžu, da òdmekne). Zrenjanin [2]
- Kad raséčēš vrúću lèpinju i stȁviš u srèdinu mȃsti i pàprike, nȇma bȍlje pòslastice. Laćarak [2]
- Lála im je ȍpsovo lèpinju bèćārsku po bànācki. Inđija [2]
- Od òtog tȇsta za lȅbac što sam umésila òdvadim za lèpinju i kad i tȏ nàmestim, ȍndak pèčem zȁjedno u fùrunu. [3] [4] [5] Jaša Tomić Bačinci Susek Sviloš Čerević Buđanovci Subotica Mol Kula Begeč Novi Sad Kać Đurđevo Mokrin Bašaid Melenci Taraš Elemir Aradac Itebej Orlovat Tomaševac Crvena Crkva Lovra Deska [2]
Reference[uredi]
- ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 93.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 186.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 188.
- ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 399.