lala

Iz Wiktionary
Idi na navigaciju Idi na pretragu

lala

lala (srpskohrvatski, ćir., лала)[uredi]

Imenica[uredi]

lala m (ćirilica лала)

Kategorije: hip.

Oblici:

  1. lȃla Vršac Jasenovo, lála [1]
  2. lála Taraš [1]
  3. lȃla Jasenovo [1]
  4. lȃla Vršac [1]
  5. lȃla Vršac Jasenovo [1]

Značenja:

  1. Starija muška osoba. [1]
  2. Otac. [1]
  3. Deda. [1]
  4. Svekar. [1]
  5. Stariji brat. [1]
  6. Dever. [1]
  7. Stric. [1]

Primeri:

  1. Fala ti, lalo, za sve što si za nas uradio. [2] Čenej [1]
  2. Vòdijō me lála na vášar. [3] Pačir Turija Đurđevo Kovilj Novi Kneževac Mokrin Novo Miloševo Melenci Taraš Deska [1]

Sinonimi:

  1. lalica [1]

Oblici:

  1. lȃla Vršac Jasenovo [1]

Značenja:

  1. Otac. [1]

Primeri:

  1. Vòdijō me lála na vášar. [3] Pačir Turija Đurđevo Kovilj Novi Kneževac Mokrin Novo Miloševo Melenci Taraš Deska [1]

Imenica[uredi]

lala f (ćirilica лала)

Kategorije: bot.

Oblici:

  1. lȃla Jasenovo, lála [1]
  2. lȃla Jasenovo, lála [1]

Značenja:

  1. Vrsta biljke iz familije ljiljana Tulipa gesneriana. [4] Platičevo[1]
  2. Ukras na odeći u obliku cveta lale. [1]

Primeri:

  1. Pȓvo mi je bíla vȉsibaba, cvȅtala, pa ȍndak je cvȅto šàfrān, pa ȅvo sȁd zùmbul, pa lále, pa òvaj zȋmski šéboj, stȃri zȋmski šéboj ȉma, lále. [5] [6] [2] Veliki Gaj Susek Sviloš Pačir Turija Gospođinci Đurđevo Novo Miloševo Melenci Taraš Elemir Šurjan Boka Neuzina Deska Čenej [1]
  2. Stȁvi kòjī strȗk lále u vázu. Bačinci [1]
  3. Lále sȁde su pȍčele rástiti, čȁšice su se rȁscvetale, krȉnovi rástu. Novi Sad [1]
  4. Tȅla je da je prȁvim bùkēt od nȁšeg cvȇća, pa sam mètula rúže, lále, nèki karànfil i málko lȋšća da bȉde lȅpči. Jaša Tomić [1]
  5. Ukrašavane su [čakšire] šarama (ruže, lale i dr.) od „berlinea”. [7] Jarkovac [1]

Reference[uredi]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  3. 3,0 3,1 Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 65.
  4. Paorske kuće. 1993, 440 str, str. 5.
  5. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 316, 528.
  6. Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 129.
  7. Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 94.

Napomene[uredi]