leceder
Izgled
leceder
leceder (srpskohrvatski, ćir., лецедер)
[uredi]Imenica
[uredi]leceder m (ćirilica лецедер)
Oblici:
Značenja:
- Zanatlija koji pravi i prodaje leciderske kolače. [1]
Primeri:
- A da je te slike što su na srcu lepljene sigurno iz Polj ske do no či ka Mar kov kal fa Mi lo je, što se s fren to va nja i Polj ske vr nuo, pa da je u La vov du go bio, kod ču ve nog le ce de ra ne kog maj sto ra Vi še sla va Maj ka ša, pa ta mo kod nje ga na u čio ka ko se na polj ski način srca šaradu i meću slike. [2] [3] Sakule Izbište [1]
- Pa nȅ znam, bílo je nȅko, nȅšto da se tàko, kògod òvi lècēderi što pròdāju, što ȉmu tȇ sȑca, i štȁ ja znȃm. Veliki Gaj [1]
- Nè znam jȃ òtkud su dòlazili tȋ lȅcederi, kad je vášar òni su tȗ s koláčima njȉovim, pa kad pròdu na jèdno mȅsto, ìdu u drȕgo. Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
- Za označavanje čoveka koji se bavi ovim zanatom ima više termina. U Vojvodini je uobičajen termin nemačkog porekla od reči Lebzelter koja se od prvih potvrda javlja u dvema fonetskim varijantama — lebcelter i lepcelter, da bi se kasnije broj va ri ja na ta pro ši rio ta ko da su da nas po zna te sle de će fo net ske va ri jan te: li ci der, li ci dar, li ci tar, li ci ter, le ce der, le ce dar, le ce ter, le ce tar i li ce der. [2] [1]
- U petak, 11. decembra 1954. godine, bili su na pijaci sledeće zanatlije sa svojim zanatskim proizvodima: [...] lecideri (iz Sombora i Bezdana). [4] Sombor [1]
- Tȗ bȕde svakojáki džídža na prȍdaju, a nȃvȉše je glàvno bílo lìcideri, pa lìcidersko sȑce. [2] [3] Kula Čerević Sremska Mitrovica Subotica Bačka Palanka Đurđevo Novi Kneževac Zrenjanin [1]
Sinonimi:
Reference
[uredi]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Žito. 1988, 208 str, str. 124, 127. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>
; naziv "Žito" je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ 3,0 3,1 Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 242. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>
; naziv "Stari zanati u Vojvodini" je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 88.