libra
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /lîːbra/
- Hifenacija: lib‧ra
Imenica
[uredi]lȋbra f (ćirilica ли̑бра)
- Stari rumunski srebrni novčić. [1]
Primeri:
- Kad u familiji niki umre i jest niki u familiji, koji isti dan ili mesec rođen sas mertavcam, ondak seku libru, da onaj živi ne pati nikakvu bolečinu. [2] Krašovo [1]
- „Libra” se zvao rumunski srebrni desetak, a sada tako zovu nikleni desetopoturac. [1]
Imenica
[uredi]Deklinacija
[uredi] deklinacija imenice libra
| jednina | množina | |
|---|---|---|
| nominativ | libra | libre |
| genitiv | libre | libara / libra / libri |
| dativ | libri | librama |
| akuzativ | libru | libre |
| vokativ | libro | libre |
| lokativ | libri | librama |
| instrumental | librom | librama |
Reference
[uredi]- „libra” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 243, 1907, 52—79, str. 57, 74.