Prijeđi na sadržaj

litija

Izvor: Wiktionary

Srpskohrvatski

[uredi]

Izgovor

[uredi]
  • IPA: /lǐtija/
  • Hifenacija: li‧ti‧ja

Imenica

[uredi]

lìtija f (ćirilica лѝтија)


Kategorije:

pren.


Oblici:

  1. litȉja, lìtija [1]


Značenja:

  1. Vrsta crkvene molitve o velikim praznicima ili za vreme suše, u kojoj povorka vernika na če lu sa sve šte ni kom ide po se lu i ata ru no se ći bar jak. [1]
  2. Crkveni barjak sa slikom sveca, koji se nosi u opisanoj povorci. [2] [3] Laćarak Ostojićevo Jasenovo[1]
  3. Mnoštvo ljudi, dece. [1]


Primeri:

  1. Kad go di na oma ne, ne ko ne ski ne ži ta ni kol ko je po se jo. To ta ko bu de i kad grad po tu če kla sje u pu nom zre nju, e tu ne ma da se ski ne ni kol ko si posejo, pa se sva lica na nebesa smrknu, ko da je tu Bog kriv i gospon popa što nije propisno održo litiju, pa zbog toga došla ova ledena kazna. [3] [4] Sakule Tovariševo Silbaš Obrovac Bačka Palanka Ostojićevo Jasenovo [1]
  2. A ìšla je i crkvèna lìtija. Kula Jamena Berkasovo Đurđevo Novi Kneževac Novo Miloševo Deska Ivanda [1]
  3. Litȉje za žȉto. Vršac [1]
  4. Preko lȅta, kad su sȗšne gȍdine, ȍnda se nòsi la lìti ja. [5] [6] Aradac Novi Kneževac Novo Miloševo Deska Ivanda [1]
  5. Slȁbo nȍsu litȉju. Vršac [1]
  6. Kad dȏđu Dȏvi i Blági dȃni, pópa iznȍsi litȉju. Izbište [1]
  7. Šta si doveo celu litiju s tobom? Jasenovo [1]



Deklinacija

[uredi]

Reference

[uredi]
  • litija” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Milica Bošković, Ćurčiski zanat u Sremu. — Rad, 6, 1957, 95—120, str. 97.
  3. 3,0 3,1 Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 156, 160, 161.
  4. Žito. 1988, 208 str, str. 126.
  5. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 307.
  6. Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte. — JF, H£IH, knj. HII, 1993, 137—153, str. 141.