mȁtor
mȁtor
mȁtor (srpskohrvatski, ćir., ма̏тор)
[uredi]Imenica
[uredi]mȁtor, Imenica|m/ž
Kategorije:
odr. vid.podr. ob.
Oblici:
Značenja:
- Koji ima dosta godina, star, vremenit. [1]
- Star čovek, starkelja. [1]
- Matica koja se ranije izlegla. [1]
- Pčela u po sled njem sta di ju mu živo ta. [1]
- Star čovek, starkelja. [1]
- Isto. [2] Jarak Žednik[1]
- Luk koji se ubira u leto ili početkom jeseni. [1]
- Plod krastavca koji se ostavlja za seme. [3] Nadalj Kać Kovilj Mošorin[1]
- Starija muška ili ženska osoba (obično otac, majka, suprug, supruga). [1]
Primeri:
- Vȋ ste mládi pa lépi, a mȋ sȁd mȁtori pa gȁdni, a dȃ. Bačinci [1]
- Mȁtori bȁš ljȗdi, tȋ su òstali. Tovariševo [1]
- Ali štȁ je hàsna kad smo mȁtori već. Kalaz [1]
- Màtora gòvedina pa se dȕgo kȕvala. [4] [5] [6] [7] [8] [9] Pačir Laćarak Stari Slankamen Deronje Begeč Mol Gospođinci Đurđevo Kovilj Srpski Krstur Novo Miloševo Elemir Farkaždin Mokrin Novo Miloševo Melenci Itebej Boka Pomaz Deska [1]
- A šta se podundarijo onaj mator keša. Jasenovo Đurđevo Novi Sad [1]
- Òva màtora mȁtica kákoće ko kòkōška. [2] Tovariševo Novi Bečej Itebej Omoljica [1]
- Màtora mȁtica ìzlazi sa pȓvim rȍjem. Jarak [1]
- Pòlen i prášak otrésa ju sa nógu mà to re pčȅle i sáme smȅšta ju. [2] Novi Bečej Sivac Vrbas Kać Iđoš Međa [1]
- Tȃj màtori kȅša. Kać [1]
- Luk (i crni i beli) ubran u proleće označen je kao mládi lȕk(ac) i zèleni lȕk(ac), a màtori lȕk(ac) se ubira u leto ili početkom jeseni. [3] Senpeter [1]
- Vȍsak se tòpi od màtorog sȃća. [2] Despotovo Elemir [1]
- Nȅm dȃna kad me ne pregòvāra màtora. Bačinci [1]
- I kȃžu mòjim màtorim, slȕšaj, nèmoj da se sȉgraš, ako zȃdržiš njèga… bȉće ti potúčeni svȉ, svȉ. Vilovo [1]
- Ònaj màtori prìklāpa, a vȋ stojíte, pa se klȉbāte. Martonoš [1]
- Nè mogu tȋm mòim màtorim da ugòvem. [5] Zrenjanin Kovilj [1]
Izrazi:
- odmatore kokoške je najbolja supa ("isto"). Jasenovo [1]
- Odmatore kokoške i supa je dobra ("u zrelim godinama žena je najprivlačnija"). [1]
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
- ↑ 3,0 3,1 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 52, 101, 150.
- ↑ 5,0 5,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 136. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 11.
- ↑ Marija Špis-Ćulum, Iz leksike Pomazi i Čobanca (kod Sentandreje), rukopis.
- ↑ Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
- ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).