mȃjstor
mȃjstor
mȃjstor (srpskohrvatski, ćir., ма̑јстор)[uredi]
Imenica[uredi]
mȃjstor m (ćirilica ма̑јстор)
Značenja:
- Onaj koji ima najvišu kvalifikaciju u zanatlijskom zvanju. Bačinci[1]
- Osoba vešta u nekom poslu; dobar znalac svoje struke ili posla koji obavlja. [1]
Primeri:
- Bili su zanatlije, „majstori”, koji su predstavljali zaseban red: živeli su od svog zanata, lično i u kućama vodili varoški način života. [2] [3] [4] [5] Jarkovac Sot Šimanovci Irig Neradin Inđija Krčedin Martonoš Mol Deronje Bačka Palanka Futog Čenej Novi Sad Turija Đurđevo Kać Titel Đala Novi Kneževac Mokrin Kikinda Bašaid Veliki Gaj Izbište Banatska Palanka Kalaz [1]
- Bȉo nȅki mȃjstor Švába u Kuzmínu. Laćarak [1]
- Jèdna se kȍla okívala dvȁjs pȇt do trídeset dána. Jèdan mȃjstor i jèdan šègrt. Kovilj [1]
- Jȃ sam tȗ bíla mȃjstor. Kula [1]
- Mȃjstor je za òrānje. Đurđevo [1]
- Ima jedan, mešter se zove, a srpski majstor. [6] Novi Sad Stari Slankamen Bačka Palanka [1]
Sinonimi:
Izrazi:
Reference[uredi]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 83.
- ↑ Aleksandar R. Stefanović, Berberi i berberski zanat u kikindskom dištriktu u 19. i početkom 20. veka. — Rad, 18—19, 1969—1970, 73—82, str. 75.
- ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 105.
- ↑ Dejan Miloradov, Kovačka i potkivačka terminologija južne Bačke i severnog Srema (rukopis magistarskog rada).
- ↑ Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.