mȅkan
Izgled
mȅkan
mȅkan (srpskohrvatski, ćir., ме̏кан)
[uredi]Kategorije:
odr. vid.
Oblici:
Značenja:
- Donji deo rebara u govečeta. [2] Bukovac[1]
- Ženka domaće životinje koja se lako muze. [3] Hrtkovci[1]
- Savitljiva mreža. [1]
- Lak, pogodan za obrađivanje, uobličavanje (o metalu, drvenoj građi, zemlji i sl.). [1]
- Koji sadrži više tečnosti, koji je bez čvrstine ili gustine (obično o hrani). [1]
- Pun obzira, razumevanja, popustljiv, blage naravi. Kać Novo Miloševo Deska[1]
- Zemljani put kroz atar. [1]
- Sedište na kolima sa federima. [4] Titel[1]
- Lak, pogodan za obrađivanje, uobličavanje (o metalu, drvenoj građi, zemlji i sl.). [1]
- Svinja koja se lako uhrani. [3] Višnjićevo Martinci Jarak Čerević Mali Radinci Futog Opovo[1]
- Sorta pšenice. [5][1]
- Koji sadrži više tečnosti, koji je sočan. [1]
- Koji se sastoji iz više delova. [1]
Primeri:
- Ala je fini mekan lebac. [6] [7] [8] Novi Kneževac Gospođinci Đurđevo Kać Bačka Palanka Itebej Melenci Farkaždin Deska [1]
- Kad oprédēmo, ȍnda kȕvamo tȗ prȅđu, da bȕde mȅkana, i mȁlo je ubélīmo. Deronje [1]
- Ono je mekana mreža i ono se umrsi i ostane tu. [9] Sremska Mitrovica [1]
- Jȁ sam ȍtkovo sìkiru i okálio, naòštrio. Da bȕde tvŕda, da nè bude mȅkana. [10] [11] Novi Sad Sot Neštin Krčedin Turija Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Mošorin Kać Bačka Palanka Futog Kovilj Titel [1]
- Ako bȕde jȃko pláva [sikira], ȍnda bȕde mȅkana. [10] Neradin [1]
- Pa tȁmo kr̀tica ȉzrije, pa ìzbāci nȁpolju zȅmlju, pa tȃ je zèmlja onàko mȅkana. Kula [1]
- Sȁv [sir] požúti — mȅkan. [12] Kikinda Novo Miloševo [1]
- Nȇma, ni strúje nȇmamo, nȉšta, ni púta, mȅkani pȗt... Ȉmam do saláša sȅdam kȉlometara odávde. Čenej [1]
- Nȇma, ni strúje nȇmamo, nȉšta, ni púta, mȅkani pȗt... ȉmam do saláša sȅdam kȉlometara odávde. Čenej [1]
Izvedene reči:
Sinonimi:
Izrazi:
- ˜ ko ȗrda ("nežan, neotporan"). Novo Miloševo [1]
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Anđelka Petrović, Pastirska terminologija Bukovca (rukopis diplomskog rada).
- ↑ 3,0 3,1 Žarko Bošnjaković, Pastirska terminologija Srema. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1985, 174 str.
- ↑ Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
- ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 120.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 162.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 136, 152.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 111.
- ↑ Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
- ↑ 10,0 10,1 Dejan Miloradov, Kovačka i potkivačka terminologija južne Bačke i severnog Srema (rukopis magistarskog rada).
- ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 121.