mahnuti
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /mǎːxnuti/
- Hifenacija: mah‧nu‧ti
Glagol
[uredi]máhnuti (ćirilica ма́хнути) svrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola mahnuti
| Infinitiv: mahnuti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: máhnūvši | Glagolska imenica: - | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
mahnem | mahneš | mahne | mahnemo | mahnete | mahnu | |
| Budućnost |
Futur I. |
mahnut ću1 mahnuću |
mahnut ćeš1 mahnućeš |
mahnut će1 mahnuće |
mahnut ćemo1 mahnućemo |
mahnut ćete1 mahnućete |
mahnut će1 mahnuće |
| Futur II. |
budem mahnuo2 | budeš mahnuo2 | bude mahnuo2 | budemo mahnuli2 | budete mahnuli2 | budu mahnuli2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
mahnuo2 sam | mahnuo2 si | mahnuo2 je | mahnuli2 smo | mahnuli2 ste | mahnuli2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam mahnuo2 | bio si mahnuo2 | bio je mahnuo2 | bili smo mahnuli2 | bili ste mahnuli2 | bili su mahnuli2 | |
| Aorist |
mahnuh | mahnu | mahnu | mahnusmo | mahnuste | mahnuše | |
| Kondicional I. |
mahnuo2 bih | mahnuo2 bi | mahnuo2 bi | mahnuli2 bismo | mahnuli2 biste | mahnuli2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih mahnuo2 | bio bi mahnuo2 | bio bi mahnuo2 | bili bismo mahnuli2 | bili biste mahnuli2 | bili bi mahnuli2 | |
| Imperativ |
- | mahni | - | mahnimo | mahnite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
mahnuo m. / mahnula f. / mahnulo n | mahnuli m. / mahnule f. / mahnula n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference
[uredi]- „mahnuti” u Hrvatskom jezičnom portalu