mesec

Iz Wiktionary
Idi na navigaciju Idi na pretragu

mesec

mesec (srpskohrvatski, ćir., месец)[uredi]

Imenica[uredi]

mesec m (ćirilica месец)

Oblici:

  1. mȅsec, mȅsēc [1]
  2. mȅsēc [1]

Značenja:

  1. Nebesko telo najbliže Zemlji, Zemljin satelit. [1]
  2. Deo kalendarske godine koji traje tridesetak dana i ima određeno ime i redosled. [1]
  3. Pr vi me sec živo ta u bra ku. [1]
  4. Vrsta božićnog kolača. [1]

Primeri:

  1. Jèdni su gȍdīna, al je òna u jȁnuāru rȍđena, a pòšla gȍdinu dána rànije ù školu, a ȏn u mȍj mȅsēc. [2] [3] Đala Martonoš Stapar Deronje Gospođinci Šajkaš Elemir [1]
  2. I dȅvet meséci sam ránio svȋnje. [4] Jaša Tomić [1]
  3. Pa ȉde mȅsec-dvȁ dána. [2] [4] Izbište Zmajevo Kikinda Novo Miloševo Itebej Melenci Elemir Zrenjanin Tomaševac Ilandža Čenta Sefkerin Jasenovo [1]
  4. I sȁd sam ga jȁ pikírala u mȁrt mȅsec, al je bílo jȃko hládno, nísam mògla da dòčekam da se ùgreje dȍle zèmlja, níje bíla ùgrejana. Veliki Gaj [1]
  5. Svèga mi òdbījadu devedèset dȉnāra od pènzije svȁkog mȅsca. [4] Novi Bečej [1]
  6. To vre me [između rakije i pogačara] je u neku ruku „svadbeni mesec” mladenaca, ali onako u paorskom smislu. [5] [1]
  7. Ȏn ȉma svȏj mȅsēc — mȅsečnu plátu. [4] Novo Miloševo [1]
  8. Sȁd ȉmadu vȅće mȅsece. Vršac Izbište [1]
  9. Kad je ȏn òzdravijo, níje tȅo da dȏđe nȁtrāg i mène je gȁzda ȕzeo ȕ mesēc. [4] Novi Bečej [1]
  10. Sunce i mesec napravljeni su u vidu polumeseca (kao kifla), i na gornjoj površini stavljeno je testo izrezano kao tri sunca sa zracima. [6] [7] [8] Stapar Laćarak Ostojićevo Kusić [1]
  11. To su ti zákoni: prȁimo sȗnce, mȅsec, zdrȃvlje i kolȃč. Izbište [1]
  12. Ȍndak tàko nàme sti od tȇsta, tȏ se zò ve zdrȃvlje, ȍndak sȗnce, pa mȅsec. Aradac [1]
  13. Mȇsi mo njȉvu, zdrȃvlje, mȅsec, sȗnce. Vršac [1]

Sinonimi:

  1. plata [1]
  2. najam [1]

Izrazi:

  1. Je se ko ˜ ("sekirati se, jediti se"). Jasenovo [1]
  2. limburgameseca ("nikada"). [1]

Reference[uredi]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 110. Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem
  3. Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 12, 30, 101.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 162. Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem
  5. Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 68.
  6. Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 94, 96.
  7. Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 157.
  8. Mila Bosić, Žitarice u plodonosnoj magiji kod Srba u Vojvodini. — Rad, 31, 1988—1989, 171—193, str. 176.

Napomene[uredi]