mesina

Iz Wiktionary
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /měsina/
  • Hifenacija: me‧si‧na

Imenica[uredi]

mèsina f (ćirilica мѐсина)


Kategorije: aug. pej.pren. pogr.

Oblici:

  1. meso [1]
  2. mèsina, mesȉna Vršac [1]
  3. mèsina [1]
  4. mesȉna Vršac [1]

Značenja:

  1. Meki, mesnati sloj na naličju uštavljene kože, koji se skida nožem ili drugim sečivom. [1]
  2. Veoma debela osoba. [1]

Primeri:

  1. Da vidiš samo kolika je količina mesine od jednog svinjčeta. Begeč [1]
  2. Sàmo mèsine dȍsta i saláte ot kùpusa — i dà vidiš štȁ se rȃdi. Šimanovci [1]
  3. Tako oprana koža se „oleši”, tj. skine se s nje mesina, pa se potom stavlja u čin. [2] [1]
  4. Kosa za lešovanje za čišćenje kože sa unutrašnje strane, skidanje „mesine”, nakon konzervacije u krečnoj vodi. [3] Pančevo [1]
  5. Et, sò tīm čȉsti, nȁvije tȏ ȅto tako pȍd rūku… kŕža, sò tīm, kŕža. Mèsina òna, da òstane kȍža, baš sámo kȍža. Eto tàko ìde. [4] [1]

Sinonimi:

  1. lešina, pokožica [1]

Deklinacija[uredi]

Reference[uredi]

  • mesina” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 60.
  3. Dragica Stojković, Opančarski zanat u Pančevu. — Rad, 31, 1988— 1989, 315—330, str. 322.
  4. Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).