Prijeđi na sadržaj

mladoženja

Izvor: Wiktionary

Srpskohrvatski

[uredi]

Izgovor

[uredi]
  • IPA: /mladǒʒeɲa/
  • Hifenacija: mla‧do‧že‧nja

Imenica

[uredi]

mladòženja m (ćirilica младо̀жења)


Oblici:

  1. mladožȅnja, mladòženja, mladȍženja Temišvar [1] [2]
  2. mladòženja, mladožȅnja Vršac [2]
  3. -a, -o [2]


Primeri:

  1. Dòšō mladòženja i òdvō dèvōjku prȇ vrȅmena. Bačinci [2]
  2. Svȁki pȗt kad vȉdim mladòženju s rȕzmarinom na rèver, tàko plȁčem, jebo se sètim mȏg jedínca kàkī je bȉo lȇp ȕ svatove. [3] [4] Jaša Tomić Subotica Mol Turija Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Đurđevo Đala Novo Miloševo Šurjan Aradac Boka Neuzina [2]
  3. Rȇd je bȉo da mladòženja kočìjāši. Laćarak [2]
  4. Ȍndak dȅver vȍdi mlȃdu, a zà njōm ìdu kȕmovi i mladòženja. Beška [2]
  5. Mladožȅnja — ȏn ȉma kȗma, starójka i dȅvera. Pavliš [2]
  6. Ako dȁ košȕlju — to se vȇže na mladožȅnju. [2]
  7. Ce lu nȏć sedȉ i mlȃda i mla dožȅnja. Izbište Vršac [2]
  8. Pȓvo je dòšo mladòženja i naodàdžija da se razgòvore sa tȁtom i sa mȁmom. Dobrinci [2]
  9. Níje što je mȏj, al tàkog mladòženju bi svȁka vòlela da ìma. [4] Jaša Tomić Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Šurjan Boka Neuzina [2]
  10. Ȍnda su ìšli zagledáči da glȅdādu kȁko je támo kod mladòženjine kȕće, kàkva je situácija, a kȁko kod mlȃdine, tȏ se zválo zagledáči, kòji kao procènjujēdu. Kula [2]
  11. Ovȉ prȇđu, govórdžije, mladožȅnjini ortáci. Izbište Vršac [2]
  12. Jedan kȗm je mladožȅnjin pȓvi, a drȕgi kȗm je snájkin. Pavliš [2]


Sinonimi:

  1. đuvegija [5] [6] Ravnik Krašovo [2]
  2. verenik [2]



Deklinacija

[uredi]

Reference

[uredi]
  1. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 53.
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  3. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 127.
  4. 4,0 4,1 Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  5. Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 243, 1907, 52—79, str. 72.
  6. Milja N. Radan, Čerbul ili mošulje (mošuli) — karaševski pokladni običaj. Rad, 41—42, 1999/2000, 85—91, str. 86.