mrtav

Izvor: Wiktionary
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /mřtaʋ/
  • Hifenacija: mr‧tav

Pridjev[uredi]

mr̀tav (ćirilica мр̀тав, određeni vid mȓtvī)


Kategorije: pren.Priloziodr. vid.rib.

Oblici:

  1. mrtvo, mrtva [1]
  2. mr̀tav, mŕtav [1]

Značenja:

  1. Koji nije živ, koji je umro. [1]
  2. Veoma gladan. Vršac[1]
  3. Potpuno pijan. Jasenovo[1]
  4. Obamro, paralizovan. [1]
  5. Koji ne daje znake gorenja, ugašen, utrnuo. [1]
  6. Koji se ne kreće, ne teče. [1]
  7. Ostatak starog toka Tise. [1]
  8. Kasni, pozni. [1]
  9. Spora, neaktivna, nepreduzimljiva osoba. [1]
  10. Spor, neaktivan, nepreduzimljiv. [1]
  11. Lamium album. [2] Vajska[1]
  12. Kao deo botaničkih naziva. [1]
  13. Lamium purpureum. Đurđevo[1]
  14. Lamium album. [1]
  15. Isto. [3] Čurug Gospođinci Žabalj[1]
  16. Lamium purpureum. [1]
  17. U najvećoj meri, veoma, preterano. Jasenovo[1]
  18. Koji su umrli, mrtvaci. [1]
  19. Osmi dan po Uskrsu, kada se odlazi na groblje. [1]
  20. Sprava za izvlačenje zakačene mreže iz vode. [1]

Primeri:

  1. Kad su Némci òčli, bíla je bòrba, i kad su stȉgli na mȅstu, dvójca mr̀tvi i jèdan žȋv. [4] Melenci [1]
  2. Vȑlo, vȑlo mȁlo se sȅćam mȁteri: kako je lȅžāla mr̀tva — drȕgo nè znam. Đala [1]
  3. Tȋm mr̀tvīm je òstala dèvōjka. [5] [6] Crepaja Đurđevo Kikinda Bašaid Ilandža [1]
  4. Nȅ što je ȍn sȁd mŕtav da je dȍbar. Izbište Vršac [1]
  5. I jȃ sam pȍlak bíla mr̀tva. [4] Kumane [1]
  6. Mȋ smo vȁdili u kórpu pȅpo, al kad je mr̀tav. [7] Voganj [1]
  7. Ni š čim se nije moglo u reki [kad je zaleđeno], a išli su u ove mrtve vode, na primer, sad kao ta Zasavica i tamo taj Bosut što ima kanal. Sremska Mitrovica [1]
  8. Bilo ga je [bucova]... Ne vole mrtvu vodu... U živoj vodi živi svaka riba, a u mrtvoj ne može. [8] Đurđevo [1]
  9. Ima stara Tisa, to se zove mrtva Tisa. [8] Elemir Stari Slankamen Padej [1]
  10. Ima ribe iz mrtve Tise: voda je čista a duboka po pet-šest meteri, a ima i trske, drezge, pa se riba dobro rani. Đurđevo [1]
  11. U mrtvoj Tisi, tamo smo imali kaveze. Srbobran [1]
  12. Berémo kùruze do mȓtve jȅseni. Dobrinci [1]
  13. Sàmo ìma mr̀tva kòpriva, òna ne žèže, a skòrō su slȉčne, mȃla je rázlika. Tȃ što kȃžu mr̀tva kòpriva, tȃ ne žèže, a òvō je žèža jel kòpriva. [2] Tovariševo Neštin Pivnice Deronje Despotovo Parage Silbaš Bođani Obrovac Bačka Palanka Elemir [1]
  14. koprȉva koja ne žežȇ. Izbište [1]
  15. Napominje još da ih [običaja] ima i pri opremanju mrtvaca i drugim prilikama: libra [...], kolačići za svi mertvi. [1]
  16. Pored crkva i smrt, mrtavac ima i cerveno jajce i mertvi, najpervo, a objala crvena. [9] Krašovo [1]
  17. Ȉsto tȁko namȇnemo mŕtvima svojȋm: detȅtu, mȁteri, ócu. Vršac [1]
  18. Ja ȉmam svȅ pòpīsano mŕtve. Elemir [1]
  19. I tȏ svȉ mȋ izlȋvamo u bášti na Vȅliki četvŕtak svȉma mȑtvima. Izbište [1]
  20. Nedelju dana po Uskrsu, u prvi ponedeljak, odlazi se na groblje. To je zadušni dan i u narodu je poznat kao „Mali Uskrs”, „Uskrs za mrtve”. [1]
  21. Na čamcima je taj mrtvi vint. To se zove mrtvi vint po našem, a na švapski vimpam; viranje je... ako zapne laptaš i ako mi bi zapeli tako da ne bi mogli izvaditi dolnjaku. Onda dva čamca sastavimo pa viramo na mrtvi vint da bi dobili il kladu gore il jedeci moraju popucati. [8] Morović [1]

Izvedene reči:

  1. mertvi [1]

Izrazi:

  1. ("istući, prebiti preterano, do besvesti"). Vršac [1]
  2. mrda ko umrtve kučke rep [1]
  3. mŕtav bȏlan ("sasvim bolestan, nemoćan"). Vršac [1]
  4. ˜ usta ne govore ("mrtav čovek neće progovoriti"). [1]
  5. zamrtvu živu ("uteha udovcu kad mu umre žena"). Novo Miloševo [1]
  6. Bemti svemrtvo ("psovka"). [1]
  7. bȓčno pèro odmr̀tve kòkōške ("nevažan čovek"). Kać [1]
  8. mrtav ladan ("potpuno ravnodušan, hladnokrvan, nezainteresovan"). [1]
  9. namrtvu uzicu ("načiniti čvor koji se teško može odrešiti"). Novi Kneževac [1]
  10. mrtve ti dečije! ("psovka"). Jasenovo [1]
  11. ni žȋv nimŕtav ("veoma prestrašen, pretrnuo od straha, zaprepašćenja i sl."). Vršac [1]
  12. vezanog čoveka ne udaraj, samrtvog ne skidaj ("treba biti pošten, čestit, savestan"). Sombor [1]
  13. Komr̀tav. — Ta mani ga, ko da je mrtav ("Ta mani ga, ko da je mrtav"). Đurđevo [1]

Deklinacija[uredi]

Reference[uredi]

  • mrtav” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 Marija Špis-Ćulum, Fitonimija jugozapadne Bačke. — SDZb, H£I, 1995, 397—490.
  3. Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  4. 4,0 4,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 144. Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem
  5. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 124, 125, 149.
  6. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 136, 137.
  7. Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  8. 8,0 8,1 8,2 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  9. Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 243, 1907, 52—79, str. 58, 64.