musti
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /mûsti/
- Hifenacija: mus‧ti
Glagol
[uredi]mȕsti (ćirilica му̏сти) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Značenja:
Primeri:
- Po dvȇ trȋ krȁve múzem. Martonoš [1]
- Kad sam bìla dȅvet gȍdina, ja sam već ȍnda mȕzla krȁvu. [2] [3] [4] [5] [6] Kalaz Jamena Morović Gibarac Molovin Sremska Rača Višnjićevo Bačinci Sot Kukujevci Erdevik Martinci Ležimir Sviloš Čerević Šuljam Jarak Klenak Voganj Jazak Hrtkovci Vrdnik Platičevo Grabovci Sremska Kamenica Bukovac Mali Radinci Neradin Ogar Krušedol Maradik Prhovo Karlovčić Kupinovo Golubinci Krčedin Vojka Boljevci Novi Slankamen Surčin Batajnica Belegiš Subotica Sombor Sivac Gospođinci Đurđevo Novi Sad Futog Kikinda Itebej Jaša Tomić Zrenjanin Aradac Vršac Opovo Izbište Jasenovo Pomaz Lovra [1]
- Jȁ òčla zȁjutra, dȍ dāna òbično múzem krȁve. Šimanovci [1]
- Ȏvce múzemo ȕveče i zȁjtra. [4] Kumane [1]
- To je bilo kako kad ideš da mlzeš ovce, na strugu. [7] Krašovo [1]
Izvedene reči:
Sinonimi:
Izrazi:
- nit semuze, nit se jaše ("nema od toga (nekoga) nikakve koristi"). [1]
- Ko tera pravicu nemuze kravicu ("ko ide na sud moraće kravu da proda kako bi imao novca"). Jasenovo [1]
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola musti
| Infinitiv: musti | Glagolski prilog sadašnji: múzūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: múzēnje | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
muzem | muzeš | muze | muzemo | muzete | muzu | |
| Budućnost |
Futur I. |
must ću1 mušću |
must ćeš1 mušćeš |
must će1 mušće |
must ćemo1 mušćemo |
must ćete1 mušćete |
must će1 mušće |
| Futur II. |
budem muzao2 | budeš muzao2 | bude muzao2 | budemo muzli2 | budete muzli2 | budu muzli2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
muzao2 sam | muzao2 si | muzao2 je | muzli2 smo | muzli2 ste | muzli2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam muzao2 | bio si muzao2 | bio je muzao2 | bili smo muzli2 | bili ste muzli2 | bili su muzli2 | |
| Imperfekt |
muzijah | muzijaše | muzijaše | muzijasmo | muzijaste | muzijahu | |
| Kondicional I. |
muzao2 bih | muzao2 bi | muzao2 bi | muzli2 bismo | muzli2 biste | muzli2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih muzao2 | bio bi muzao2 | bio bi muzao2 | bili bismo muzli2 | bili biste muzli2 | bili bi muzli2 | |
| Imperativ |
- | muzi | - | muzimo | muzite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
muzao m. / muzla f. / muzlo n | muzli m. / muzle f. / muzla n | |||||
| Glagolski pridjev trpni |
muzen m. / muzena f. / muzeno n | muzeni m. / muzene f. / muzena n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference
[uredi]- „musti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 107.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 192.
- ↑ 4,0 4,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 120, 148, 163. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Anđelka Petrović, Pastirska terminologija Bukovca (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Žarko Bošnjaković, Pastirska terminologija Srema. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1985, 174 str.
- ↑ Milja N. Radan, Čerbul ili mošulje (mošuli) — karaševski pokladni običaj. Rad, 41—42, 1999/2000, 85—91, str. 87.