nákonče

Izvor: Wiktionary

nákonče

nákonče (srpskohrvatski, ćir., на́конче)[uredi]

Imenica[uredi]

nákonče ? (ćirilica на́конче)

Oblici:

  1. nakonče, -eta [1]


Primeri:

  1. Sȁ[d] ćedu da dádu déte mlȃdi, nákonče. [2] Sefkerin [1]
  2. Tȁmo [j]e dočȅkadu, dočȅka [j]e svȅkrva sa nákončetom, sȉto, žȉto u sȉtu, kukurȕza u sȉto. Ȍnda svȅkrva dȃ njózi nákonče. Tȏ [j]e déte mȃlo, od gȍdine dána, gȍdine ȉ po, dvȅ gȍdine. Izbište Melenci Ilandža [1]


Reference[uredi]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 522.

Napomene[uredi]

Izvor: https://sh.wiktionary.org/w/index.php?title=nákonče&oldid=1413996