naznačiti
Srpskohrvatski[uredi]
Izgovor[uredi]
- IPA: /naznǎːt͡ʃiti/
- Hifenacija: naz‧na‧či‧ti
Glagol[uredi]
naznáčiti (ćirilica назна́чити) svrš.
Značenja:
- (značenje izvedeno preko sinonima) istaći, pocrtati, akcentovati, napomenuti, podvući, apostrofirati, naznačiti, hrv. potcrtati hrv., istaknuti, potencirati [1]
Sinonimi:
- istaći, pocrtati, akcentovati, napomenuti, podvući, apostrofirati, naznačiti, hrv. potcrtati hrv., istaknuti, potencirati [1]
Konjugacija[uredi]
Konjugacija glagola naznačiti
| Infinitiv: naznačiti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: naznáčīvši | Glagolska imenica: - | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
naznačim | naznačiš | naznači | naznačimo | naznačite | naznače | |
| Budućnost |
Futur I. |
naznačit ću1 naznačiću |
naznačit ćeš1 naznačićeš |
naznačit će1 naznačiće |
naznačit ćemo1 naznačićemo |
naznačit ćete1 naznačićete |
naznačit će1 naznačiće |
| Futur II. |
budem naznačio2 | budeš naznačio2 | bude naznačio2 | budemo naznačili2 | budete naznačili2 | budu naznačili2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
naznačio2 sam | naznačio2 si | naznačio2 je | naznačili2 smo | naznačili2 ste | naznačili2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam naznačio2 | bio si naznačio2 | bio je naznačio2 | bili smo naznačili2 | bili ste naznačili2 | bili su naznačili2 | |
| Aorist |
naznačih | naznači | naznači | naznačismo | naznačiste | naznačiše | |
| Kondicional I. |
naznačio2 bih | naznačio2 bi | naznačio2 bi | naznačili2 bismo | naznačili2 biste | naznačili2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih naznačio2 | bio bi naznačio2 | bio bi naznačio2 | bili bismo naznačili2 | bili biste naznačili2 | bili bi naznačili2 | |
| Imperativ |
- | naznači | - | naznačimo | naznačite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
naznačio m. / naznačila f. / naznačilo n | naznačili m. / naznačile f. / naznačila n | |||||
| Glagolski pridjev trpni |
naznačen m. / naznačena f. / naznačeno n | naznačeni m. / naznačene f. / naznačena n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference[uredi]
- „naznačiti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1