nemati

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

IPA: /něːmati/
Hifenacija: ne‧ma‧ti

Glagol[uredi]

némati (ćirilica не́мати) nesvrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Značenja:

Primeri:

Ìmam sȋna i snàu kod mène (nȇmadu dèce), a dvȇ kćȅri su ùdāte. ^[1] ^[2] ^[3] Zrenjanin Subotica Ravno Selo Šajkaš Mokrin Novo Miloševo ^[4]
Òtku[d] će ȏn da rȃni krȁvu kad nȇma s kíme da je rȃni. Itebej ^[4]
Nȇm štȁ da pòtrošim. ^[5] Perlez ^[4]

Izrazi:

némati vrúćegmȅsta ("ne moći dugo mirovati, ne boraviti dugo na jednom mestu"). Novo Miloševo ^[4]
nemati kade ("biti zauzet poslom, nemati vremena"). Subotica Sombor Kumane ^[4]
˜ ni sȅksera ("isto"). Vršac ^[4]
bezlnema ("nema nikoga"). Đurđevo ^[4]
dabogda srećenemao! ("isto"). Jasenovo ^[4]
nema džabe ni kod babe ("ništa nije besplatno, sve se plaća"). Sombor ^[4]
ko danema kuăi vrata ("ka˙e se za onoga ko ne zatvara vrata kada izlazi iz prostorije"). ^[4]
nȇma vȅze ("nije važno"). Vršac ^[4]
od sedištanema ništa! ("nema koristi od sedenja"). Novo Miloševo ^[4]
stara ljubav zaboravanema ^[4]
nȇma ga ni od kórova ("kaže se za nekoga ko se dugo čeka"; "N"). Đurđevo Novo Miloševo ^[4]
˜ ni deteta ni dleteta ("nemati nikoga, biti sam"; "Nȇma ni dèteta ni dlèteta"). Gospođinci ^[4]
Dabogda nikad ninemao ("kletva"). Jasenovo ^[4]
˜ ni cvanjcika ("biti bez novca"). ^[4]
˜ ni kučeta ni mačeta ("nemati nikoga za koga bi se moralo brinuti"). ^[4]
Nema smrti bez suđena dana ^[4]
kad imamo ni car bolje, a kadnemamo ni pas gore ("kada se ima, živi se u izobilju, a kad je oskudica, nema se ni osnovno"). Sombor ^[4]
dabogda u grob miranemao! ("isto"). Jasenovo ^[4]
nȇma štȃ da ga vȉdiš ("fizički je slab, sitan"). Vršac ^[4]
nema leba od njega ("od njega ne može se ništa dobiti, s njim nema uspeha"). ^[4]
némati prísustva negde ("biti nepoželjan na nekom mestu"; "A i nȇm jȃ ni prísustvo tȁmo, štȁ"). Bačko Petrovo Selo ^[4]
˜ sve šrafove u glavi ("biti umno ograničen, ne shvatati najbolje"; "Taj nȇma sve šràfove u glávi"). Novo Miloševo ^[4]
nema kera za šta da ga uje ("biti neuhranjen"). ^[4]
nȇma gréde ("ne mari, nema problema, nije važno"; "Stȃlno jȅde, nȇma gréde"). Kać Ivanda ^[4]
ko danema mozga ("nepromišljen, nesmotren, neodmeren"). Jasenovo ^[4]
konȇma u glȃvu, ima u nȍge ("ko ne misli blagovremeno izlaže se posebnom trudu"). Vršac ^[4]
˜ računa ("nemati korist od nečega, nekoga"). Novo Miloševo ^[4]
kadnȇma kȉše, dòbra je i ròsa ("kad se nema ono što se želi, dobro je i ono što se ima"). Novo Miloševo ^[4]
račun tu anovaca nema ("kaže se posle veće kupovine"). Novo Miloševo ^[4]
˜sicflajša ("nemati mira, strpljenja, ne moći biti na jednom mestu"; "Jȁo, tȃj, brȁte, òtkad se ròdio, nȇma sȉcflajša"). Jaša Tomić ^[4]

Konjugacija[uredi]

Konjugacija glagola nemati

Infinitiv: nemati		Glagolski prilog sadašnji: némajūći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: némānje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		nemam	nemaš	nema	nemamo	nemate	nemaju
Budućnost	Futur I.	nemat ću¹ nemaću	nemat ćeš¹ nemaćeš	nemat će¹ nemaće	nemat ćemo¹ nemaćemo	nemat ćete¹ nemaćete	nemat će¹ nemaće
Budućnost	Futur II.	budem nemao²	budeš nemao²	bude nemao²	budemo nemali²	budete nemali²	budu nemali²
Prošlost	Perfekt	nemao² sam	nemao² si	nemao² je	nemali² smo	nemali² ste	nemali² su
	Pluskvamperfekt	bio sam nemao²	bio si nemao²	bio je nemao²	bili smo nemali²	bili ste nemali²	bili su nemali²
	Imperfekt	nemah	nemaše	nemaše	nemasmo	nemaste	nemahu
Kondicional I.		nemao² bih	nemao² bi	nemao² bi	nemali² bismo	nemali² biste	nemali² bi
Kondicional II.		bio bih nemao²	bio bi nemao²	bio bi nemao²	bili bismo nemali²	bili biste nemali²	bili bi nemali²
Imperativ		-	nemaj	-	nemajmo	nemajte	-
Glagolski pridjev radni		nemao m. / nemala f. / nemalo n			nemali m. / nemale f. / nemala n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference[uredi]

„nemati” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 14, 19.
↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 125, 150, 151.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 276.
↑ ^4,00 ^4,01 ^4,02 ^4,03 ^4,04 ^4,05 ^4,06 ^4,07 ^4,08 ^4,09 ^4,10 ^4,11 ^4,12 ^4,13 ^4,14 ^4,15 ^4,16 ^4,17 ^4,18 ^4,19 ^4,20 ^4,21 ^4,22 ^4,23 ^4,24 ^4,25 ^4,26 ^4,27 ^4,28 ^4,29 ^4,30 ^4,31 ^4,32 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 301.

[Ivan_Popović,_Govor_Gospođinaca_u_svetlosti_bačkih_govora_kao_celine.-1] Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 14, 19.

[Nevenka_Sekulić,_Zbirka_dijalekatskih_tekstova_iz_Vojvodine.-2] Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 125, 150, 151.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta.-3] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 276.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-4] 4,00 ^4,01 ^4,02 ^4,03 ^4,04 ^4,05 ^4,06 ^4,07 ^4,08 ^4,09 ^4,10 ^4,11 ^4,12 ^4,13 ^4,14 ^4,15 ^4,16 ^4,17 ^4,18 ^4,19 ^4,20 ^4,21 ^4,22 ^4,23 ^4,24 ^4,25 ^4,26 ^4,27 ^4,28 ^4,29 ^4,30 ^4,31 ^4,32 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta._Prva_knjiga:_Uvod_i_fonetizam.-5] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 301.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]