nicati
Srpskohrvatski[uredi]
Izgovor[uredi]
- IPA: /nît͡sati/
- Hifenacija: ni‧ca‧ti
Glagol[uredi]
nȉcati (ćirilica ни̏цати) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Značenja:
- Razvijati se iz semena, izlaziti iz zemlje. [1]
Primeri:
- Mȍra da vȍdiš račúna kȁko nȉče [kukuruz] i dȁ l će da válja. [2] [3] Vršac Novi Sad Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Kać Mošorin Kovilj Titel Bašaid Taraš [1]
Konjugacija[uredi]
Konjugacija glagola nicati
| Infinitiv: nicati | Glagolski prilog sadašnji: nȉčūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: nȉcānje | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
ničem | ničeš | niče | ničemo | ničete | niču | |
| Budućnost |
Futur I. |
nicat ću1 nicaću |
nicat ćeš1 nicaćeš |
nicat će1 nicaće |
nicat ćemo1 nicaćemo |
nicat ćete1 nicaćete |
nicat će1 nicaće |
| Futur II. |
budem nicao2 | budeš nicao2 | bude nicao2 | budemo nicali2 | budete nicali2 | budu nicali2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
nicao2 sam | nicao2 si | nicao2 je | nicali2 smo | nicali2 ste | nicali2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam nicao2 | bio si nicao2 | bio je nicao2 | bili smo nicali2 | bili ste nicali2 | bili su nicali2 | |
| Imperfekt |
nicah | nicaše | nicaše | nicasmo | nicaste | nicahu | |
| Kondicional I. |
nicao2 bih | nicao2 bi | nicao2 bi | nicali2 bismo | nicali2 biste | nicali2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih nicao2 | bio bi nicao2 | bio bi nicao2 | bili bismo nicali2 | bili biste nicali2 | bili bi nicali2 | |
| Imperativ |
- | niči | - | ničimo | ničite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
nicao m. / nicala f. / nicalo n | nicali m. / nicale f. / nicala n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference[uredi]
- „nicati” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 271.