oštećivati

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /oʃtet͡ɕǐːʋati/
• Hifenacija: o‧šte‧ći‧va‧ti

Glagol

oštećívati (ćirilica оштећи́вати) nesvrš.

1. Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon {{nedostaje-definicija}}.

Konjugacija

Konjugacija glagola oštećivati

Infinitiv: oštećivati		Glagolski prilog sadašnji: oštèćujūći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: oštećívānje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		oštećujem	oštećuješ	oštećuje	oštećujemo	oštećujete	oštećuju
Budućnost	Futur I.	oštećivat ću1 oštećivaću	oštećivat ćeš1 oštećivaćeš	oštećivat će1 oštećivaće	oštećivat ćemo1 oštećivaćemo	oštećivat ćete1 oštećivaćete	oštećivat će1 oštećivaće
	Futur II.	budem oštećivao2	budeš oštećivao2	bude oštećivao2	budemo oštećivali2	budete oštećivali2	budu oštećivali2
Prošlost	Perfekt	oštećivao2 sam	oštećivao2 si	oštećivao2 je	oštećivali2 smo	oštećivali2 ste	oštećivali2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam oštećivao2	bio si oštećivao2	bio je oštećivao2	bili smo oštećivali2	bili ste oštećivali2	bili su oštećivali2
	Imperfekt	oštećivah	oštećivaše	oštećivaše	oštećivasmo	oštećivaste	oštećivahu
Kondicional I.		oštećivao2 bih	oštećivao2 bi	oštećivao2 bi	oštećivali2 bismo	oštećivali2 biste	oštećivali2 bi
Kondicional II.		bio bih oštećivao2	bio bi oštećivao2	bio bi oštećivao2	bili bismo oštećivali2	bili biste oštećivali2	bili bi oštećivali2
Imperativ		-	oštećuj	-	oštećujmo	oštećujte	-
Glagolski pridjev radni		oštećivao m. / oštećivala f. / oštećivalo n			oštećivali m. / oštećivale f. / oštećivala n
Glagolski pridjev trpni		oštećivan m. / oštećivana f. / oštećivano n			oštećivani m. / oštećivane f. / oštećivana n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „oštećivati” u Hrvatskom jezičnom portalu