obricati
Srpskohrvatski[uredi]
Izgovor[uredi]
- IPA: /obrǐːt͡sati/
- Hifenacija: o‧bri‧ca‧ti
Glagol[uredi]
obrícati (ćirilica обри́цати) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Primeri:
Konjugacija[uredi]
Konjugacija glagola obricati
| Infinitiv: obricati | Glagolski prilog sadašnji: -ūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: obrícānje | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
obričem | obričeš | obriče | obričemo | obričete | obriču | |
| Budućnost |
Futur I. |
obricat ću1 obricaću |
obricat ćeš1 obricaćeš |
obricat će1 obricaće |
obricat ćemo1 obricaćemo |
obricat ćete1 obricaćete |
obricat će1 obricaće |
| Futur II. |
budem obricao2 | budeš obricao2 | bude obricao2 | budemo obricali2 | budete obricali2 | budu obricali2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
obricao2 sam | obricao2 si | obricao2 je | obricali2 smo | obricali2 ste | obricali2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam obricao2 | bio si obricao2 | bio je obricao2 | bili smo obricali2 | bili ste obricali2 | bili su obricali2 | |
| Imperfekt |
obricah | obricaše | obricaše | obricasmo | obricaste | obricahu | |
| Kondicional I. |
obricao2 bih | obricao2 bi | obricao2 bi | obricali2 bismo | obricali2 biste | obricali2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih obricao2 | bio bi obricao2 | bio bi obricao2 | bili bismo obricali2 | bili biste obricali2 | bili bi obricali2 | |
| Imperativ |
- | obriči | - | obričimo | obričite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
obricao m. / obricala f. / obricalo n | obricali m. / obricale f. / obricala n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference[uredi]
- „obricati” u Hrvatskom jezičnom portalu