Prijeđi na sadržaj

obrtnica

Izvor: Wiktionary

Srpskohrvatski

[uredi]

Izgovor

[uredi]
  • IPA: /ǒbrtnit͡sa/
  • Hifenacija: o‧brt‧ni‧ca

Imenica

[uredi]

òbrtnica f (ćirilica о̀бртница)


Oblici:

  1. òbrtnica [1]


Značenja:

  1. Dokument kojim se odobrava, dozvoljava obavljanje nekog zanata, dozvola za rad; službeni dokument o izučenom zanatu, majstorsko pismo. [1]


Primeri:

  1. Uz molbu, dobio je majstorsku diplomu i obrtnicu (dozvolu) za otvaranje opančarske radnje. [2] Pančevo [1]
  2. Brez ìspita nè mož da rȃdiš, jelbo ȍndak dȍbiješ òbrtnicu. [3] Farkaždin Pačir Deska [1]



Deklinacija

[uredi]

Reference

[uredi]
  • obrtnica” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Dragica Stojković, Opančarski zanat u Pančevu. — Rad, 31, 1988— 1989, 315—330, str. 321.
  3. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 430.